Istorija veza seže u daleku prošlost a njegovi tragovi postoje još u staroj Asiriji,Grčkoj,Egiptu i Rimu..Vez je bio karakterističan za vi više društvene slojeve i sveštenstvo.
U Srpskim manastirima srednjeg veka je takodje negovan vez.Ovom tehnikom je ukrašavana crkvena odeća i drugi predmeti za bogosluženje.
Vez je takodje negovan i u narodu i njime su se bavile žene a devojke su još od rane mladosti obučavane u izradi veza za pripremu devojačke spreme za svadbu.
Vezom je prvenstveno ukrašavana narodna odeća a vez je bio i pouzdani pokazatelj društvenog statusa,bogatstva,uzrasta,regionalnih i nacionalnih pripadnosti.Nacrti za vez su nabavljani od trukera koji su izradjivali crteže i prenosili ih na tkaninu.
Pored upotrebne vrednosti,vezeni predmeti su imali i ukrasnu funkciju,kao na primer:posteljina,zavese,peškiri,stolnjaci,kuvarice koje su štitile zid iznad šporeta u domaćinstvima.
Od XIX veka u gradovima Srbije se naročito razvio zlatovez koji je našoj narodnoj kulturi podario izuzetne predmete visokih estetskihosobina.