PROLEĆNO SPREMANJE I ODLUKE

  ručno tkana haljina(unikat)
Cele zime sam nestrpljivo čekala da stigne proleće i da se konačno rešim teških džempera,kaputa i jakni.
I evo,proleće je stiglo i ja krenula da sredjujem ormane.
Veliko prolećno spremanje.
Odlažem zimsku garderobu i vadim onu laganiju.
Počela sam taj posao puna optimizma koji je ubrzo negde nestao.
Pogadjate kada i zašto?
Pokušala sam da budem organizovana i racionalna.
Stvari vadim i klasifikujem:
-gomila za poklanjanje(stvari koje nisam dugo nosila,mnoge sam zaboravila i da imam  a sasvim su OK)
-gomila „za po dvorištu i po kući“(stvari koje sam baš iznosila i skoro se sentimentalno vezala za njih i koje iako imaju neke fleke od boja i neke nepoznatog porekla,mogu još da se nose)
-gomila koja se odlaže na višlje police do sledeće zime(skoro nova i sasvim nosiva)
-gomila za bacanje
I tako vadim,odmeravam,odlažem i kada sam skoro sve povadila,shvatim
da je gomila „za po dvorištu i kući“ najveća,ona za poklanjanje sasvim pristojna, „skoro nova i sasvim nosiva“ zanemarljiva a na gomili „za bacanje“ svega nekoliko stvari.
To je značilo ponovno kopanje po gomili „za po kući i dvorištu“ i prebacivanje u gomilu „za bacanje“  jer je ispalo da ja i ne bih trebala nigde da izlazim iz kuće i dvorišta.
Kada sam tu akciju uspešno završila ,prilično umorna, rešila sam da kad sam već u akciji sredjivanja garderobe,pronadjem u  delu ormana u kojem se nalaze“bolje krpice“nešto što bih obukla  za jednu porodičnu svečanost na koju trebamo da idemo ovih dana.
 letnja haljina(ručni rad)
Probala sam da obučem neke svoje „bolje krpice“ od prošle godine i konstatovala da su se nekako skupile od stajanja u ormanu.
Počela sam sa jednom crnom haljinom koju sam prošle godine kupila“da imam za specijalne prilike“.Znate ono,“mala crna haljina“ i uvek si elegantna.Tada mi je stvarno super stajala,a sada…
Rajsfešlus stigao do malo iznad pola ledja i ni makac !
Uz pomoć muža,nekako sam je zakopčala do kraja ali se pojavio drugi problem.U njoj bi trebalo i da dišem i da se krećem,čak i da sednem a nisam baš bila sigurna da da bi rajsfešlus sve to izdržao.
Znam da je internet pun onih čudesnih dijeta gde za dva dana izgubite po par kilograma ali sam se ipak odlučila za ležerniju varijantu.Za pantalone i sako koji su mi bili baš komotni i koje sam imala nameru da poklonim prijateljici.
Kada je i to bilo rešeno,skuvala sam kafu sela i donela dve – tri  odluke :
1.Više ne kupujem stvari za posebne prilike.Sve što kupim i što mi se svidja nosiću što češće(da mi se i to ne skupi u ormanu do sledeće prilike)
2.U šetnju i kupovinu idem PEŠKE i to u PROŠLOGODIŠNJIM FARMERKAMA(NIKAKO TRENERKA!)
3.Ne čuvam ništa za „da mi se nadje kad smršam“
Ja se ustvari i nisam baš mnogo ugojila.Možda 2-3 kg koje većina ljudi i ne primećuje,ali nema zavaravanja!
Ne znam hoću li opet uskočiti u onu crnu haljinu(nju ću ipak ostaviti-čisto zbog kontrole a i obukla sam je samo par puta )
I da,sada ću više da šetam i tkam jer za razbojem ne možeš ništa da grickaš!Evo u prilogu nekoliko haljina koje sam izatkala.          

haljina od pamuka(ručni rad)                            svečana haljina(ručni rad)

BELO PLATNO – SIMBOL ZA NEVINOST,JEDNOSTAVNOST,SAVRŠENSTVO

  

Kažu da je bela boja  savršeno uravnotežena jer predstavlja sve boje u jednoj.

Bela boja je simbol za savršenstvo,čistoću,nevinost,jednostavnost.

Zato je kod Srba belo platno,motiv koji čoveka prati u svim važnim dobima života.

Na rodjenju malog čoveka uviju u belo platno a na krštenju ga  takodje ogrnu belim platnom.

Veruje se da venčanje  u beloj odeći donosi sreću a mladencima se ruke vežu belim platnom.

Danas retko ko ima belu posteljinu ali se nadam  da još ima onih koji se sećaju divnih belih uštirkanih i mirisnih posteljina sa čipkama i vezom u kojima su se sanjali najlepši snovi.

Zašto smo odustali od te posteljine?

Razlozi su praktične prirode.Takvu posteljinu treba štirkati,peglati…a nema se vremena.

A nekada?

Nekada,kada se živelo sporije i imalo više vremena,žene ne samo što su prale,štirkale i peglale bela platna,nego su ta platna i pravile.I nisu to bila pamučna platna.Uglavnom su nastajala od kudelje.

Eto,vraćam se na priču o kudelji ili konoplji.

Nekada je skoro svaka kuća u Srbiji imala poseban deo zemlje,obično pored reke ili potoka, za gajenje konoplje.To mesto se zvalo KONOPLJARA.

Negde polovinom aprila a najkasnije odmah posle Djurdjevdana,sejala se konoplja.Djurdjevdanske kiše su bile prava blagodet za rast konoplje tako da je ona već krajem juna ili početkom jula narastala i odo 1 metar i bila zrela za berbu.Konoplja se brala ili čupala iz zemlje i vezivala u male snopčiće a kad se malo prosuši,potapala se u potoku ili reci i ostavljala da se kiseli u vodi nekoliko dana.

Zatim se vadila iz vode i sušila na jakom julskom suncu sve dok snopčići ne pobele.

Tada se počinje obrada konoplje ili TRLJENJE.Skoro svaka kuća je imala u dvorištu trlicu na kojoj se trljenjem od stabljike konoplje odvajao čvrsti deo a ostajao je vlaknast deo koji su žene prele i dobijale konac .Od tog konca su na razboju tkale platna.

Od onog najfinijeg i najtanjeg platna šile su se košulje,haljine,peškiri,stolnjaci ,zavese i posteljina.

Kako se ništa nije bacalo,od grubljeg vlakna se preo konac od koga se tkalo platno za slamarice.Za one koji ne znaju,slamarice su bile preteče dušeka.
U vreće(slamarice)ubacivala se slama i na tome se spavalo.Bile su mekane,šuškave i trebalo ih je protresati ali kažu da se na njima baš lepo spavalo.

Od najgrubljeg prediva tkalo se platno za džakove.

Platno za slamarice i džakove se nije belilo ali ono fino platno bi odmah kad se skine sa razboja nosilo na potok ili reku da se izbeli.

Platno se potapalo u vodu ,pa se sa jednog kraja vadilo ali pazeći da lice platna bude gore i stavljalo se na ravnu,uglačanu dasku na kojoj se presavijalo na otprilike 20-30 cm.Tako ispresavijano platno se lupalo prakljačom  da se što bolje ocedi pa se prostiralo po čistoj travi i ostavljalo na suncu.To mesto na reci gde se belilo platno,koristilo je celo selo i ono se zvalo BELILO.Moralo se paziti da se platno koje je na suncu ne presuši i ne požuti.

Kada bi se platno lepo izbelilo bilo je spremno za šivenje i vez ali se to radilo uglavnom zimi.

Devojke za udaju su pripremale svoju spremu.Vezle su košulju za venčanje,pa peškire za svatove,stolnjake,posteljinu,zavese,peškire za krštenje…

Ovo platno je kad se skine sa razboja bilo obično oštro i grubo ali je posle beljenja dobijalo i mekoću a što se više kasnije pralo bivalo je sve belje i mekše.

Sigurna sam da u mnogim ormanima(negde na dnu) ili u sanducuma, još ima zaboravljenih delova ovih devojačkih  sprema koje bi oplemenile i ulepšale stereotipne soliterske stanove .One sada nisu u trendu ali neka ih  oni koji su ih nasledili,ne bacaju. U njih je uloženo mnogo rada i ljubavi  a složićete se samnom i da su lepe.

USKRS I FARBANJE JAJA

jaja 1

Ovih dana na internetu sam „naletela“ na bar 15 novih načina za farbanje jaja.

Svi kao da se utrkuju da pronadju način da jaja što manje liče na uskršnja.Naišla sam čak i na varijantu farbanja jaja sa penom za brijanje ?!!!

Izgleda da su svi zaboravili zašto se jaja farbaju i kako se farbaju.Slažem se da mogu da budu i vesela i šarena ali kada sam videla da na njih lepe i sličice Supermena,Barbika i ko zna kojih sve likova iz crtanih filmova ,odlučila sam da ja ove godine a i ubuduće ,jaja farbam onako kako su se nekada farbala.

„Čuvarkuća“ će naravno biti prvo ofarbano jaje i biće CRVENO!

Čuvaću ga na posebnom mestu do sledećeg Uskrsa.Ovo jaje,po narodnom verovanju ,ima zaštitnu moć i brani ukućane od bolesti i zla.

Staviću ga da prenoći u vodi sa cvećem pa da se na Uskrs umijemo ovom vodom i po licu protrljamo ovo crveno jaje i da budemo zdravi i rumeni!

Farbaću jaja i u „lukovini“ a šaraću ih voskom.Znam da je to dugotrajan proces da je potrebno strpljenje ali Uskrs je jednom godšnje i kada nešto radim onda želim da ga uradim na pravi način.

jaja 2

Deci će se sigurno svideti ovakva jaja .I sada je ,naročito deci, najlepši doživljaj kucanje jajima.Pobednik(onaj ko ima najjače jaje)uzima sva jaja koja je kucanjem razbio.

Uskrs je porodični praznik i trebalo bi (bar je tako bilo nekada ) da oni koji su postili odu u crkvu da ih sveštenik pričesti vinom i naforom(hlebom) a domaćica sprema za doručak: sir,suvo meso i mladi luk

.Za ručak se sprema pileća supa,sarmice od zelja i uskršnja pečenica .Tu je naravno i okrugao uskršnji kolač u obliku pletenice u koji se utisne crveno jaje.

poga;a

Eto,učinilo mi se da smo malo zaboravili kako treba obeležiti ovaj dan pa sam ovo napisala.

I da ne zaboravim,na Uskrs se ljudi pozdravljaju

„Mir Božji,Hristos vaskrese“
„Vaistinu vaskrese“

Zaboravite sve one“ maštovite“ SMS poruke koje toga dana svi šalju,dovoljno je ovo što sam napisala.

TORBE

torba od jute
Kažu da besposlen pop i jariće krštava.

Ja nisam  besposlena  i baš sam žurila na posao ali mog autobusa,kao za inat,nema i nema.

Na stanici sve veća gužva i sve više žena.Većina je nervozna.Vade telefone iz torbi i gledaju koliko je sati.Druge vade telefone i počinju da pričaju.Razgovori i nisu baš važni nego više onako,da skrate vreme.

I tako ja „uhvatim“ sebe da počinjem da zagledam njihove torbe .Pogledam torbu i u glavi zamislim kakva žena je odabrala tu torbu i zašto.Da li je kupila zato što joj je praktična,što nije skupa,što joj se uz sve slaže,što hoće da ostavi utisak na okolinu…..

torba 3 torbetkana torba

Onda pogledam u vlasnicu  da vidim da li sam dobro procenila.

Mislite da  o ovome  baš i  ne razmišljaju skroz normalni ljudi?

Pa možda i nije baš  normalno  ali ja mislim da  su torbe  ogledalo vlasnika i tajnovito skrovište za mnoštvo sitnica koje su nam neophodne u životu.

Imate torbe sa  mnogo pregrada i džepova ili bez njih,sa šnalama,kopčama ,vezom,trakama,šljokicama ili potpuno jednostavne,one prate ženu od jutra do večeri.

Nisam  baš sigurna kada su počele da se nose torbe  ali znam da su  tokom vremena u skladu sa modom menjale oblik i veličinu,ali namenu nikada.

Bilo da su radjene su od kože,tekstila,od grublje ili finije vune,konoplje,lana ili pamuka,nosile su se i nose se na pijacu,u nabavku,školu,na posao,izlete,prijeme….i jednostavno su neizbežne gde god da krenemo.

torba 1 20150408_132000

Može ona biti  mala,velika,meka,kruta,otmena,elegantna,poslovna….sa dužim ili kraćim drškama,na ramenu ili u ruci,svejedno,ona  je omiljeni detalj ženske garderobe koji izražava vidljiv deo njene ličnosti ali i onaj drugi,skriveni i tajnovit.Mi žene najbolje znamo, a nekada se bogami i same iznenadimo ,šta sve može da se nadje u našoj torbi.

Tašna uliva ženi sigurnost skrivajući u sebi bezbroj dragih stnica i ubedjena sam da izmedju žene i njene torbe postoji neki poseban odnos.

EKONOMSKA KRIZA I MODA

Evo već mesecima,pa i godinama,nas svakodnevno sa TV ekrana obasipaju vestima o ekonomskoj krizi koja će potrajati,kao da je to nešto novo za nas.

Istovremeno nas obasipaju reklamama.


Koliko puta ste zaboravili koji film gledate jer su medjuvremenu ubacili blok reklama u kome nam nude čudotvorne kreme sa revolucionarnim formulama,koje ne samo da peglaju bore,nego i povećavaju naše samopouzdanje?


Pa one maskare koje povećavaju volumen naših trepavica i oči čine krupnim a pogled tajanstvenim.Pa šamponi koji kosu čine sjajnom,jakom,bujnom i naravno,povećavaju joj volumen.

Ma znamo mi9 da je to sve laž.Mnoge od nas su se,medjutim primile,jer ko ne želi da produži mladost?


I dok utvrdimoda smo se prešle,kasno je!Pare odoše.Shvatamo mi da nije sve kao na reklami.Puno je podvala oko nas.Varaju nas ali i mi varamo.Ne,nisam mislila bukvalno.Znamo da su žene modu uvek doživljavale kao nešto što im život čini lepšim,boljim i što im pomaže da se bolje osećaju pa ni u ovom kriznom vremenu ne želimo da se lišimo tog zadovoljstva.


Bila sam ovih dana na dve svadbe gde je bilo puno žena različitih godina koje su naravno želele da izgledaju što lepše.


Bilo je onih koje garderobu kao i satove,naočare za sunce i mobilne telefone kupuju kao simbole.Na sebi su imale sve „firmirano“ i nabavljeno kod njihovih proverenih „šanera“.Tosu one pasionirane kupoholičarke kojima ti statusni simboli daju samopouzdanje.


Ali bilo je tu i dosta žena i devojaka koje se ni u ovim kritičnim vremenima ne lišavaju zadovoljstva koje pruža kupovina,ali razumna kupovina.One očigledno i dalje šopinguju,stim što promisle pre nego što kupe nešto skupo.Te žene šopingu pristupaju na nov način.Nisu ništa izgubile na svojoj ženstvenosti i ako je očigledno da ih ne interesuju stvari za jednu sezonu ili jednu svadbu.

Odlućile su se za neke „komade“koje će moći duže da nose i kombinuju.

I eto,zaključila sam da je život možda šarena laža ali da i kriza može da učini nešto dobro.


Mnogim ženama kriza je pomogla da iskristališu svoj stil.Ima dosta modernih žena koje svoju ličnost iskazuju i kroz ono što nose na sebi jer znaju da to puno govori i onome što nose u sebi.