DA LI ČUVAMO OBIČAJE I SVOGA NARODA?

stari sloveni 7524
Ovaj blog sam počela da pišem sa željom da na jednom mestu sačuvam našeobičaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda pored jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkogidentiteta tog naroda.

Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovomvremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto uživotu radimo neke stvari  i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost odpomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja  koji ne pripadaju našoj tradiciji.
Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.

Činjenica je takodje da su običaji nastali iz  potrebe da se  zadovolje različiteljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .

 

Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstalado danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike …(zaštita zdravlja,izlečenje,prizivanje kiše…) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će pomoći.

 

Religija Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.

 

Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na način koji jeta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz raznebogove i bića.

Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali potomcima tih bogova i obraćali su im se kao sebi ravnim.

Srbi su svoje bogove poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanjekao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da suprinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.

Oni su imali  šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena  kada suprimili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu

Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.

U svetilišttima starih Slovena su se nalazili kumiri.

 

Slovenska-mitologija2

 


Kumiri 
su bili kipovi iz rađeni  u hrastovom drvetu ili kamenu sa likom slovenskog božanstava a postavljani su na  brda u okolini naseljenih mjesta.

Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka koga je  primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Veoma je rasprostranjeno  verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

 

th

Slava - krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.

U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što  je posle primanja hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske  narodne običaje i tradiciju,pa je mitropolit  Srbije Mihailo uobličio slavu.

Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i stranačke slave.

Poznato je, da se porodična slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina ali danas slavu žele da slave i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici.

Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.

Oživljavanje ovog  lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje ugrožavaju njegov  duhovni značaj.

Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se ide na slavu, treba da bude pozvan u goste kod onoga ko mu je bio gost  kada on slavi svoju krsnu slavu.

Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to  znači da ćete stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.

Proslava slave je bila prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu vezu.

Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.

Danas se ovaj  običaj prilagodjava  savremenim uslovima tako da proslavljanje slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega  ovakve proslave postajuproblem za mnoge goste.

Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od odlaska na slave.

Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost onome što je nekada bila i šta treba da bude.

Rekla sam već da savremen način života neminovno dovodi do nekih promena i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na slovenske bogove i način života.

Nova vera se mogla približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate hrišćanstvo.

Vladarska porodica(veliki župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim ritualima i o kojima ću posebno pisati.

STAKLO KAO UKRAS

vaza

ručno oslikana vaza

Šta znate o staklu i da li uopšte razmišljate o staklu osim kada perete prozore?

Znate li kako staklo nastaje,kako se proizvodi i od kada se koristi?

Dobro,možda to većini i nije interesantno i neću vas opterećivati mnogobrojnim podacima,formulama,sastavom…

ručno oslikani čokanji

ručno oslikani čokanji – komplet sa 6 čokanja

Napisaću samo ono što će,pretpostavljam,većini biti interesantno.

U Egiptu se još oko 3.000.godine počelo sa proizvodnjom stakla  koje se uglavom upotrebljavalo za izradu ukrasa a u antičkoj Grčkoj i u starom Rimu se već počelo sa proizvodnjom posuda od stakla.

Izrada stakla je bila komplikovana pa je zato staklo bilo dostupno samo najbogatijima sve do doba cara Avgusta kada su postojale mnogobrojne radionice u kojima su se izradjivali predmeti dostupni svim slojevima društva(čaše raznih oblika,veličina i namena,tanjiri,flaše…)

Padom Rimske imperije ,Vizantija postaje centar proizvodnje stakla a u XXII veku to je Sirija sve do XXIV veka kada pada pod tursku vlast i kada vodeću ulogu u proizvodnji stakla preuzima Evropa.

Sa razvojem nauke razvile su se i tehnike slikanja emajlom,graviranje,brušenje i reljefne aplikacije.

flaša za vino i 2 čaše

ručno oslikana flaša za vino sa dve čaše

Vrhunac tehnike je bila izrada mozaičkog stakla za ukrašavanje prozora.

Vitraž se prvo upotrebljavao samo u crkvama,hramovima i manastirima za zastakljivanje otvora koji su bili suviše veliki da se zastakle jednim staklom  pa se moralo spajati više stakala u celinu pomoću olovnih profila.

tacna i flašica

ručno oslikana staklena tacna i ručno oslikana flašica

Danas se vitraž upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje prozora i vrata ali  pravi umetnički vitraž nije dostupan  svima.

slavski set

ručno oslikana flaša,čaša i činija za žito

Ali staklo danas dobija sve veću primenu u raznim oblastima,pa i u umetnosti tako da slikanje na staklu spada u umetničke zanate i podrazumeva oslikavanje različitih staklenih predmeta kojima boje daju toplinu.

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana flaša i tri čaše

Unošenjem jedne ručno oslikane vaze,činije,flaše ili čaša osvežava se prostor a staklo kao plemeniti materijal koji se uz svetlost odlično uklapa sa kamenom,vodom,zelenilom i cvećem,pored estetike,omogućava čoveku i vizuelan kontakt sa okolinom.

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana slavska flaša i dve čaš

Na fotografijama su radovi koji se mogu videti i kupiti u Galeriji „Stara Srbija“

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana flaša i čaše za rakiju

HRAST – DRVO BOGA PERUNA

20p3r0k

 

Pročitah danas da je noćas posečen stari hrast.

Hrast je bio prepreka za izgradnju koridora i sada je ta prepreka uklonjena.Uzaludni su bili protesti,peticije i priče o tome kakvo značenje je taj hrast imao.

Znam da je sada besmisleno pričati o vekovnim verovanjima ljudi vezanim za drveće ali ću ipak napisti ono što ja znam.Možda i nije baš besmisleno jer ima još hrastova u Srbiji koji mogu zasmetati.

Ne znam da li oni koji su doneli odluku da se hrast mora poseći,za Božić u svoju kuću unose Badnjak.Verujem da ga unose jer oni,zaboga poštuju običaje svog naroda.

HRAST - DRVO BOGA PERUNA

Seča Badnjaka

Ne znam da li su se ikada zapitali zašto se baš grančice hrasta unose kao Badnjak.

Verovatno nisu jer njih te stvari i ne interesuju.Oni to rade ,ne zbog tradicije već zbog mode.

A svi stari narodi (Sloveni,Gali,Kelti,Rimljani i Grci) su veoma cenili šume i stabla.Verovali su da drveće ima čarobne moći a posebno su poštovali hrast.

hrast-drvo zapis

Hrast star 600 godina koji je posečen kod Savinca

Kod  Grka on je Zevsovo drvo, kod Rimljana Jupiterovo, kod Germana Donarovo, kod Skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo (ili Perkunovo), bez sumnje zato što privlači grom, kišu i simbolizuje uzvišenost.

Za mnoge narode,pa i za Srbe,drvo je bilo stan božanstva.Drvo  po tim verovanjima ima dušu ili je neka duša u njemu nastanjena.Ta verovanja su prenošena sa predaka na potomke.

Drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa sveta predstavlja sam život. Njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta – donji svet.

Smatra se da nas koren stabla vezuje za pretke, stablo je dato da u njega upisujemo krst i ljubimo ga, a grane i zelenilo, koje se obnavlja, pripadaju Bogu i budućim generacijama.

Za neke od njih drvo je stan božanstva, ono je prvi i najprimitivniji hram, a njegova lekovita snaga ogleda se u snazi božanstva ili demona koji u drvetu živi.

Staroslovenski narodi, kao  i grčki, rimski i skandinavski narodi, povezivali su stablo hrasta s jednim od njihovih najviših božanstva. Kod staroslovenskih  naroda to je bio bog Perun, gromovnik, pa ne čudi da grom prema verovanju  najčešće udara baš u hrast.

hrast - drvo u kojem stanuje božanstvo

hrast – drvo u kojem stanuje božanstvo

Dolaskom na Balkan, stari  Sloveni  su doneli i svoje razvijeno poštovanje određenih vrsta drveća. Narod je smatrao svetim  pre svega ono drveće koje se izdvajalo svojim izgledom, veličinom ili položajem. Seljaci su verovali da takvo drvo nije samo dom neke duše,već mesto oko koga se okupljaju natprirodna bića. Smatralo se da u njegovoj blizini borave vile.

Bilo je zaštićeno  a jedna od najčešćih zabrana odnosila se na sečenje stabla i  grana. Po narodnom vjerovanju, to drveće bilo je prožeto nekom opasnom silom.

Za hrast se verovalo da je izuzetno srećno drvo u čijoj se krošnji povremeno skupljaju dobre vile.

To su uglavnom bila usamljena velika stabla nepravilnog oblika,i skoro zastrašujućeg izgleda.

Verovalo se  da će  onaj ko ih poseče umreti ili će mu se desiti neko zlo.

žir

žir

Veselin Čajkanović u knjizi “Mit i religija u Srba”, Srpska književna zadruga, Beograd, 1973. Piše da je hrast simbol je otpornosti i čvrstoće.

Hrast je u starim indoevropskim religijama poznat kao drvo boga gromovnika.[1] Hrast je sveto drvo starih Slovena, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon primanja hrišćanstva.[1] Kod Srba se i danas koristi za badnjake, a stari običaj da se pod hrastom održavaju zborovi je i u vezi sa verskim uvaženjem toga drveta.[1] U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatku crkava, okupljali ispod osvećenih hrastova – zapisa.

Srbi su gajili veliko poštovanje prema hrastu. Sem brojnih zapisa kojih i dan danas ima, treba pomenuti badnjak i Božićne obrede vezane uz hrast .

badnjak

badnjak

 

Badnjak je drvo koje se potpaljuje na Badnje veče, uoči Božića, i taj čin je osnovni obred božićnog ciklusa kod Južnih Slovena.

Badnjak gori svu noć, ljudi ga čuvaju i ne spavaju.

Ovaj obred je raširen u Srbiji, Hercegovini, Bosni, Dalmaciji, Istri (kod pravoslovaca i katolika) i još pojedinim oblastima Hrvatske i Slovenije, Bugarskoj i Makedoniji.

Obično je badnjak sečen na Badnji dan, rano ujutru pre izlaska sunca.

Seču badnjaka prate različite obredne radnje, u zavisnosti od kraja.

Pre seče se posipa žitom, prekrupom ili poliva vinom,maže medom.

Prilikom seče badnjaka domaćin  mora da  ćuti I da ga odseče  jednim zamahom sekire ili sa tri .

Sakralan značaj ima i prvi iver koji se čuvao u kući i na Božić se nosio do košnica, štala, kokošinjca i čuvao se za lečenje ukućana.

HRAST - DRVO BOGA PERUNA

seča Badnjaka

 

Obično badnjak u kuću unosi domaćin, a veoma često se na različite načine omotava (u košulju, platno) ili ga povijaju kao bebu.

Domaćica ga često zasipa žitom, orasima i novcem.

Na badnjak se stavlja suvo voće, ritualno jelo – pečenica, novac, marama i sl. Ponegde se cela porodica provlači ispod badnjaka.

Položajnik je pomerao badnjak da bi krenuli poslovi i blagostanje u kući, a granom badnjaka je izazivao varnice na ognjištu i izgovarao blagoslove: «Koliko varnica, toliko parica, teladi, jagnjića, prasića…»

Pepeo i ugarci badnjaka su takođe korišćeni za razne magijske i isceliteljske ciljeve: odnošeni su u njivu, ambar, pčelinjak ili su pepelom posipani usevi, korenje voćki, mešan je u hranu kokoškama ili se mešao u vodu kao lek protiv glavobolje.

Konstantin Porfirogenit je  sredinom X veka  pisao o slovenskom poštovanju hrasta i kaže da su Rusi prinosili žrtve na ostrvu Hortica gde je rastao ogroman hrast.

I mnogo kasnije, hrastovi su sačuvali obeležje svetinje među Slovenima: pod njima su obavljani razni paganski, ali i hrišćanski obredi, kao i žrtvovanja pa se može smatrati i pretečom hrama.

Kod Rusa su mladi posle venčanja odlazili do starog hrasta i tri puta obilazili oko njega.

Kod Srba, hrast je  veoma često su imao ulogu zapisa.

Zapisi su kultna mesta sa svetim drvetom ili kamenim stubom (ili krstom) kod kojeg se obavljaju molitve za vreme  praznika. Taj hrast, na kome je «zapisan» (izrezan ili isklesan) krst, koji je zamenio idola, imalo je  skoro svako naselje  a pojedine velikeporodice su imale svoje zapise na imanjima.

Urezani krst je stajao na zapadnoj strani „zapisa“, tako da onaj, koji stoji ispred njega, može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi.

Hrast sa urezanim krstom

Hrast sa urezanim krstom

Po verovanju, zapis je stanište božanstva polja i šuma, koje štiti selo od bolesti i groma, a njive sa usevima od oluje i grada. Zato  ne čudi izbor gorostasnih hrastova za zapis.

Svuda je bilo zabranjeno seći svete hrastove, ložiti suve grane ili opalo lišće, ljuštiti koru sa stabla ili na bilo koji drugi način oštetiti stablo jer to, po verovanju, donosi nesreću i smrt ne samo onome ko to čini nego i svima oko njega.

Kod svih Slovena postoji verovanje da se na hrast može preneti bolest, pa su obavljane različite simboličke radnje prenosa bolesti:

Ukrajnici, Poljaci, Česi, Moravci na hrastu ostavljaju odeću bolesnika;

Bugari, Srbi, Makedonci i Hrvati na hrastove grane vezuju trake i konce iz odeće.

Voda kojom su kupani bolesnici ili deca se prosipla oko hrasta.

Često se u probušenu rupu u hrastu stavljala odsečena kosa ili nokti bolesnog deteta ili konac kojim je dete pre toga premereno, a zatim bi se taj otvor zatvarao kočićem.

Oduvek je važilo nepisano pravilo  da se sa ovih stabala ZAPISA ne sme skinuti nijedna granica,plod,kora –ništa.Pogotovu se ne sme Zapis odseći i uništiti,već on mora sam od sebe da izumre kao čovek.

Ko povredi ili uništi Zapis,ne može izbeći božju kaznu.Kazna može da se odrazi na njega i na celu porodicu pa čak da se zatre cela porodica.

 

hrast - zapis

hrast – zapis

U jednom selu kod Zaječara zabeležen je slučaj da drvo koje se srušilo i palo na put nije pomerano zato što je „zapis“. Seljaci iz tog mesta su čak izgradili novi put, da sveto drvo ne bi pomerali.

Bez obzira na kulturni krug koji se posmatra, sigurno je da je hrast sakralno drvo, velike važnosti i izuzetno pozitivne simbolike koja se očuvala i do danas i koju treba sačuvati i za buduća pokolenja.

Hoćemo li u tome uspeti?

DUBOREZ -UMETNOST U DRVETU

ram za ikonu

                           

Duborez je jedna od najstarijih  i najrasprostranjenijih umetnosti na svetu a danas je to zanat koji je skoro nestao sa ovih prostora.

 

                  

drvena kutija

drvena kutija

 

Za duborez su potrebne vešte ruke,puno strpljenja i pažnje i naravno,puno ljubavi prema zanatu.

Do finalnog proizvoda u duborezu  se dolazi kroz nekoliko faza:

priprema drveta,crtanje mustre,isecanje kontura testericomi konačno sama izrada duboreza.

sto od orahovine u duborezu

Za izradu duboreza se najviše koriste vrste drveta koje imaju ravnomernu i finu strukturu kao što su:orah,mahagoni,lipa,šljiva,hrast,bukva,jasen.

Drvo se obradjuje uz pomoć alata: dleta  različitog  profila koje majstor sam oštri, čekić od tvrdog drveta, razne stege i stabilan sto ili tezga.

Od pratećeg pribora koriste se razne turpije za drvo, testerice, profilno prirodno kamenje za oštrenje.

Za kvalitetan duborez neophodan je plan koji obuhvata pripremu drveta, crtanje mustre, isecanje kontura testericom i samo deljanje dletima i drvenim čekićem po kvalitetnoj fosni ili ramu za ogledalo i sliku.

Mnogo  više vremena je potrebno za pripremu nego za  sam rad.  Majstor uvek mora da uči i da ulaže u alat a koliko je sati rada utrošio na neki motiv i proizvod(za ramove za ogledala,slike I ikone, razne elemente za enterijere, kutije,satove….)često ni sam ne zna.

ram za sliku

ram za sliku

 

Najrazvijeni slovenski duborez bio je u domaćoj radinosti tako što se našao kao ukras na velikom broju predmeta koji su se upotrebljavali svakog dana. Arheološki kao i istorijski podaci govore da je duborez postojao kao umetnost.

 

GRB SRBIJE

GRB SRBIJE

drveni krst

drveni krst

ikona Sv.Petke

Ikona Sv.Petke u duborezu

Na Kosovu i Metohiji se u monaškim zajednicama razvila i ova delatnost. U Svetim Arhangelima kod Prizrena radi se sitni duborez izuzetne vrednosti a u dečanskoj duborezačkoj radionici nastali su ikonostasi za hramove manastira i crkava širom zemlje i sveta.

Kada se radi o monasima, u duborezu i u ikonopisu uopšte, postoji tendencija da se vraćaju  vrednostima i  ukusu iz doba Nemanjića, naravno ne kopirajući u potpunosti to nego ga koristeći kao neki putokaz.

DUBOREZ – SRPSKI GRBOVI,KRSTOVI

 

DUBOREZ – UMETNOST U DRVETU

GRB SRBIJE

GRB SRBIJE

Duborez,jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih  umetnosti na svetu,danas je zanat koji je skoro nestao sa ovih prostora.

Za ovaj zanat su potrebne vešte ruke,puno strpljrnja i pažnje i naravno,puno ljubavi prema zanatu.

Do finalnog proizvoda se dolazi kroz nekoliko faza:priprema drveta,crtanje mustre,isecanje kontura testericom i konačno sama izrada.

Za izradu duboreza se najviše koriste vrste drvete koje imaju ravnomernu i finu strukturu kao što
su :orah,mahagoni,lipa,šljiva,hrast,bukva,jasen.

Drvo se obradjuje uz pomoć alata: dleta različitog profila koje majstor sam oštri, čekić od tvrdog drveta, razne stege i stabilan sto ili tezga. Od pratećeg pribora koriste se razne turpije za drvo, testerice, profilno prirodno kamenje za oštrenje.

Za kvalitetan duborez neophodan je plan koji obuhvata pripremu drveta, crtanje mustre, isecanje kontura testericom i samo deljanje dletima i drvenim čekićem po kvalitetnoj fosni ili ramu za ogledalo i sliku.

Mnogo više vremena je potrebno za pripremu nego za sam rad. Majstor uvek mora da uči i da ulaže u alat a koliko je sati rada utrošio na neki motiv i proizvod(za ramove za ogledala,slike I ikone, razne elemente za enterijere, kutije,satove….)često ni sam ne zna.

krst u duborezu

krst u duborezu

Najrazvijeni slovenski duborez bio je u domaćoj radinosti tako što se našao kao ukras na velikom broju predmeta koji su se upotrebljavali svakog dana.

Arheološki kao i istorijski podaci govore da je duborez postojao kao umetnost. http://www.zanati.org/rs/tradicionalni-zanati/drvo/duborez.html

Rukodelje i duborez su vekovima bili aktivnosti monaha.

www.starizanatisrbije.rs

ram za ikonu

ram za ikonu

ram za ikonu

ram za ikonu

Na Kosovu i Metohiji se u monaškim zajednicama razvila i ova delatnost. U Svetim Arhangelima kod Prizrena radi se sitni duborez izuzetne vrednosti a u dečanskoj duborezačkoj radionici nastali su ikonostasi za hramove manastira i crkava širom zemlje i sveta.
Kada se radi o monasima, u duborezu i u ikonopisu uopšte, postoji tendencija da se vraćaju vrednostima i ukusu iz doba Nemanjića, naravno ne kopirajući u potpunosti to nego ga koristeći kao neki putokaz.

http://www.umetnostzivota.net/26-manastir-decani.htm

drveni krst

drveni krst

ikona Sv.Petke

Ikona Sv.Petke u duborezu