ZANATLIJE I ZANATI – NEKAD I SAD

 

sve-sve-ali-zanat-v

Nekada davno kada u Srbiji nije bilo industrije odeće, obuće, ni industrije nameštaja,ni gradjevinske stolarije,te potrebe stanovništva su zadovoljavale zanatlije:krojači,obućari,stolari……

Istina  u Srbiji ni sada nema industrije odeće,obuće…..ali ima robe iz uvoza .

Ulica-,-buvljak23.okt

Nekada je postojao i sasvim drukčiji odnos stanovništva prema potrošnji.

Prihodi su i tada bili mali(kod većine stanovnika)ali je zato štedljivost bila neuporedivo veća nego danas.

Kada se nešto kupovalo pre svega se gledao kvalitet.

Pojam kvaliteta se takodje razlikovao od današnjeg.

                                       Kvalitet nekad :
dobar materijal i solidna zanatska izrada,što je značilo da će kupljena roba dugo trajati.

                                       Kvalitet danas

  nije najbitniji.Bitno je da smo kupili  ono što odgovara modnom zahtevu.Da je primamljivih boja i dezena,ili ako se radi o tehničkoj robi,da bude na nivou najsavremenijih rešenja.

Dugo­trajnost  skoro da nije ni bitna.

I pored toga što se većina žali na male plate ,često se dešava da i onu ne baš kvalitetnu garderobu koja se nije pocepala ili raspala,izbace iz ormana kao demodiranu.

O prepravkama ili o „nasledjivanju“ garderobe od starije sestre ili brata se i ne razmišlja iz više razloga.

– roditelji ne žele da odvajaju decu i kad kupuju jednom,kupuju i drugom

– većina garederobe i ne bi preživela prepravku jer bi se materijal kod paranja     počeo da raspada

– nema ko da uradi prepravku.Mame to ne znaju,bake više ne vide dobro a        krojačkih radionica je sve manje

– deca odbijaju da nose nešto staro 970974_10151737111639320_542722528_n

Nekada  se to retko dešavalo, a sebi su to „modiranje“mogli da priušte samo oni izuzetno bogati ili oni koji su bili poznati kao razmetljivci i rasipnici.

 

992928_10151735310489320_1061451493_n

Obuća se nosila dugo, a retko je ko imao više od dva para cipela.
Cipele su se pendžetirale i krpile sve dok obućar ne kaže vlasniku da se dalja popravka ne isplati.

11138603_10153229903039320_3798746346712548010_n
Tako je to bilo i sa odelom, nameštajem, šporetima i zato je bila velika potreba  za zanatlijama koji će izradjivati,krpiti,popravljati i održavati te stvari.

Danas se na potrošnju gleda drukčije, bez obzira na finansijsku  situaciju,pogotovu kada i ne postoje odgovarajuće zanatlije koje bi izvršile  opravku ili ih je jako malo.

Nekada su zanatlije  bili ozbiljni i vredni ljudi.

Konkurencija je bila velika a kupovna snaga stanovništva , relativno skromna pa se mogao održati samo vredan čovek sa kvalitetnom robom i izradom.
Njihove mušterije su uglavnom bili sugradjani, koji su  trebali i sutra i prekosutra da se obrate njemu za uslugu,a to će učiniti samo ako ga je prvom uslugom zadovoljio ili ako ga je neka od njegovih mušterija preporučila kao solidnog čoveka i dobrog i veštog majstora.

28l9y1c
Ugled se sticao samo tim kvalitetima i čuvao se u svakodnevnom susretu sa  mušterijom.

Nisu zanatlije bili mnogo učeni ljudi.Oni ništa nisu znali o marketingu ali ih je  život naučio da će napredovati samo onaj koji uspe da zadrži staru i pridobije  novu mušteriju,pa je važilo pravilo „mušterija je uvek u pravu“ .

Svi su oni imali svoje radnje u kojima su radili sve dok su bili sposobni da rade.Kada bi osetili da više ne mogu da vode radnju kao nekada,predavali su je uglavnom svojoj deci koju su naučili zanatu.

Deca su nasledjivala radionice ali i stare mušterije.

Bilo je ,naravno i tada onih koji se nisu pridržavali rokova ili su zabušavali na kvalitetu ,ali takvi nisu dugo opstajali.

Nekada su zanatlije bili ozbiljni, skromni i ugledni ljudi.Ugled je nekada bio veoma važan a imali su ga jer nisu bili takvi samo kada je u pitanju njihov odnos prema radu i mušteriji.Takvi su bili i u porodici,na ulici i na svakom mestu.

Njihova deca su bila medju  najuglednijim mladim ljudima  bilo kao đaci, šegrti  ili činovnici jer su iz porodice poneli ono osnovno vaspitanje i naviku za rad.

Bila su i ranije i „teška vremena“a i konkurencija je bila velika ali su oni bili preduzimljivi.Uvodili su novine,pa su počeli da stalnim mušterijama donose proizvode kući i to u vreme kada mušteriji odgovara.

Kućna dostava nije izum savremenog doba već je ta uslužnost bila sastavni deo kvaliteta rada zanatlija.

Bila je to kompletna i potpuna usluga.

Imale su zanatlije nekada svoje esnafe,svoje kodekse ponašanja,svoje  slave,svoje šegrte i kafe a i svoje mušterije.

Mislim da bi i danas bilo mušterija za dobre zanatlije ali je sve manje zanatlija a šegrta ili onih koji bi da uče zanate,još manje.

Mogla bih ja da pišem i zašto je to tako ali to je ipak druga priča pa ću o tome drugom prilikom.

(stare fotografije pozajmljene su od „Beograd kojeg više nema“)

EKONOMSKA KRIZA I MODA

Evo već mesecima,pa i godinama,nas svakodnevno sa TV ekrana obasipaju vestima o ekonomskoj krizi koja će potrajati,kao da je to nešto novo za nas.

Istovremeno nas obasipaju reklamama.


Koliko puta ste zaboravili koji film gledate jer su medjuvremenu ubacili blok reklama u kome nam nude čudotvorne kreme sa revolucionarnim formulama,koje ne samo da peglaju bore,nego i povećavaju naše samopouzdanje?


Pa one maskare koje povećavaju volumen naših trepavica i oči čine krupnim a pogled tajanstvenim.Pa šamponi koji kosu čine sjajnom,jakom,bujnom i naravno,povećavaju joj volumen.

Ma znamo mi9 da je to sve laž.Mnoge od nas su se,medjutim primile,jer ko ne želi da produži mladost?


I dok utvrdimoda smo se prešle,kasno je!Pare odoše.Shvatamo mi da nije sve kao na reklami.Puno je podvala oko nas.Varaju nas ali i mi varamo.Ne,nisam mislila bukvalno.Znamo da su žene modu uvek doživljavale kao nešto što im život čini lepšim,boljim i što im pomaže da se bolje osećaju pa ni u ovom kriznom vremenu ne želimo da se lišimo tog zadovoljstva.


Bila sam ovih dana na dve svadbe gde je bilo puno žena različitih godina koje su naravno želele da izgledaju što lepše.


Bilo je onih koje garderobu kao i satove,naočare za sunce i mobilne telefone kupuju kao simbole.Na sebi su imale sve „firmirano“ i nabavljeno kod njihovih proverenih „šanera“.Tosu one pasionirane kupoholičarke kojima ti statusni simboli daju samopouzdanje.


Ali bilo je tu i dosta žena i devojaka koje se ni u ovim kritičnim vremenima ne lišavaju zadovoljstva koje pruža kupovina,ali razumna kupovina.One očigledno i dalje šopinguju,stim što promisle pre nego što kupe nešto skupo.Te žene šopingu pristupaju na nov način.Nisu ništa izgubile na svojoj ženstvenosti i ako je očigledno da ih ne interesuju stvari za jednu sezonu ili jednu svadbu.

Odlućile su se za neke „komade“koje će moći duže da nose i kombinuju.

I eto,zaključila sam da je život možda šarena laža ali da i kriza može da učini nešto dobro.


Mnogim ženama kriza je pomogla da iskristališu svoj stil.Ima dosta modernih žena koje svoju ličnost iskazuju i kroz ono što nose na sebi jer znaju da to puno govori i onome što nose u sebi.