KULT DRVEĆA KOD SRBA

 

 

divlji-kesten-aesculus-hippocastanum-02Jeste li čuli za dendroterapiju ?

To je pravac u narodnoj medicini  koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje i ono koje nam oduzima energiju.

Verovatno ste čitali o tome da kada se loše osećate trebate da odete do nekog drveta,da ga zagrlite i čim povežete svoju energiju sa energijom drveta osetićete pozitivno dejstvo na svoje fizičko,psihičko i emocionalno zdravlje.

Poslednjih godina se puno piše o tome,a u Japanu je popularna ShinrinYokumetoda(šumsko kupanje) mada je lekovita moć drveća poznata od davnina.

KULT DRVEĆA

Uporedo sa kultom vode,vatre,sunca i groma,a pre nego što su se pojavila različita paganska božanstva,rozvio se i kult drveća.

Kult drveća i rastinja uopšte,kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

Kult drveća je nastao verovatno kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drveću.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, kao npr.: hrast Perunu,  lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže“da kucnem u drvo,da ne čuje zlo“.Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta  ,a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da „zagluši uši“ tim duhovima,kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Sloveni su takodje verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem,a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve.

20p3r0k

 

Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima.Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva,sve do kraja 15.veka.

I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili,a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić .

Svedoci smo da i danas naš narod posebno ceni hrast (drvo zapis)o čemu sam već pisala.

lesnik vise plodova veca

LESKA

Se smatra za dobro drvo.Kod našeg naroda postoji čitava religija ovog drveta.Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da čuva od groma jer se pod leskom ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice.Loptica je veličine jajeta,crne ili sive boje i smatra se da je onaj ko je nadje,našao sreću i da treba da je čuva.

Na Djurdjevdan se od leskovih grančica prave krstići koji štite  kuću i imanje od zlih i opasnih sila.

Veruje se da leskina šibljika ima veliku magičnu snagu i da ona može da ispuni svaku želju.Ovom šibljikom se može ubiti djavo,može čovek da se pretvori u životinju pa se čak i mrtvac može oživeti.

Leska je po narodnom verovanju i drvo znanja i  onaj  ko bi u usta stavio meso zmije koja živi pod leskom razumeo  bi govor životinja,a onome ko bi pojeo srce te zmije svaka bi travka rekla za koju je bolest ona lek.

th

 

LIPA

se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo.

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka.Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak,a od meda su pravili svoje omiljeno piće- Medovinu..

U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu,odnosno da nekoj domaćoj životinji(obično kokoški),odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.

 

BREZA

27

Je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana.

Često su,zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke,a bolesnici koji su imali groznicu,odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo jer je Isus šiban brezovim granama.

Lekovita svojstva breze su i danas poznata.Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose,a brezove grančice se koriste u saunama.

 

BUKVA

bukva

Se smatrala za dobro i korisno drvo.Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci.

Od drveta bukve pravile su se ritualne lule,a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo,a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta.

Poznato je i  da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.

JASEN

jasen(1)

Je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan.

Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi a ako je ispod ovog drveta izvirala voda,smatralo se da je to sreća za ceo kraj.

TISA

 

tisa-drvo

 

Je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo.

Ovo drvo se ne seče ,a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

ORAH

orah

Za orah su takodje vezana interesantna verovanja.

Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće,kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću,tako i zbog senke koja pada na kuću,a za koju se verovalo da predvidja smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan,a možda se više i neća probuditi.

Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv,to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše a nekada i poseče.Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu.

Ali bez obzira na sve,plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.

 

BREKINJA

drvo-brekinja-1-830x0

se smatra ukletim drvetom jer se veruje da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta.

Drvo brekinje se nikada ne seče niti se njime loži vatra.Veruje se da bi se onaj ko odseče brekinju,razboleo,ukočio ili bi naprasno umro.

Ako se neka grana sama odlomi od nje su se pravili jarmovi i čunovi za razboj.

DREN

drenjine-plod

Je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće ,a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena a za Djurdjevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.

 

ZOVA

drvo-zova-830x0

Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini a na osušenom drvetu zove,zimi raste pečurka „Judino drvo“,zova se smatra za demonsko drvo.

VRBA

663643_vrba_ls

Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi  se ohrabrili.Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava  realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.

To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo.

Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju ,njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.

Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

 

TUJA

Zlatna_tuja

Se ne smatra za dobro drvo i ne sadi se blizu kuće jer ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju,a da se ne zna zbog čega.

Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće.

 

JORGOVAN

jorgovan

Je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo.

Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen,to najavljuje smrt nekog mladog a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši,to najavljuje sušnu godinu.

 

KESTEN

kesten plod

Ovu priču ću završiti sa kestenom jer je ovo drvo za mene nekako posebno.

Pošto sam rodjena u mesecu junu ,a u dvorištu kuće gde sam rodjena je bilo ogromno stablo kestena,ja sam celo prvo leto svog života provela u hladovini koju je pravila krošnja ovog drveta.

Moja kolica su bila „parkirana“ u dvorištu.Iznad mene su bile grane kestena a ispod kolica naš pas koji me je čuvao.

Bilo je to mnogo davno i više ne živim u tom dvorištu.Odavno nema ni našeg psa Lole,a verovatno ni tog kestena ali se ja nekako raznežim kad vidim kesten u cvetu a uvek se sagnem ,pokupum i neki opali plod i stavim ga u džep.

Inače u narodu postoji verovanje da druženje sa ovim drvetom donosi srećne okolnosti.

Poznato je i da kesten olakšava reumatske bolove,uklanja nesanicu,oslobadja od depresije, anksioznosti , uroka i podmladjuje.

Kao što sam rekla,rodjena sam u mesecu junu i u horoskopu sam blizanac, a nedavno pročitah negde da BLIZANCIMA odgovara – orašasto drveće, tanko i sa puno grana, na primer kesten je idealan za ovaj horoskopski znak. 

 

 

 

 

 

HRAST – DRVO BOGA PERUNA

20p3r0k

 

Pročitah danas da je noćas posečen stari hrast.

Hrast je bio prepreka za izgradnju koridora i sada je ta prepreka uklonjena.Uzaludni su bili protesti,peticije i priče o tome kakvo značenje je taj hrast imao.

Znam da je sada besmisleno pričati o vekovnim verovanjima ljudi vezanim za drveće ali ću ipak napisti ono što ja znam.Možda i nije baš besmisleno jer ima još hrastova u Srbiji koji mogu zasmetati.

Ne znam da li oni koji su doneli odluku da se hrast mora poseći,za Božić u svoju kuću unose Badnjak.Verujem da ga unose jer oni,zaboga poštuju običaje svog naroda.

HRAST - DRVO BOGA PERUNA

Seča Badnjaka

Ne znam da li su se ikada zapitali zašto se baš grančice hrasta unose kao Badnjak.

Verovatno nisu jer njih te stvari i ne interesuju.Oni to rade ,ne zbog tradicije već zbog mode.

A svi stari narodi (Sloveni,Gali,Kelti,Rimljani i Grci) su veoma cenili šume i stabla.Verovali su da drveće ima čarobne moći a posebno su poštovali hrast.

hrast-drvo zapis

Hrast star 600 godina koji je posečen kod Savinca

Kod  Grka on je Zevsovo drvo, kod Rimljana Jupiterovo, kod Germana Donarovo, kod Skandinavaca Torovo, a kod Slovena Perunovo (ili Perkunovo), bez sumnje zato što privlači grom, kišu i simbolizuje uzvišenost.

Za mnoge narode,pa i za Srbe,drvo je bilo stan božanstva.Drvo  po tim verovanjima ima dušu ili je neka duša u njemu nastanjena.Ta verovanja su prenošena sa predaka na potomke.

Drvo sa svojim večitim ili obnavljajućim zelenilom kao osa sveta predstavlja sam život. Njegov vrh predstavlja prostor neba, a koren drveta – donji svet.

Smatra se da nas koren stabla vezuje za pretke, stablo je dato da u njega upisujemo krst i ljubimo ga, a grane i zelenilo, koje se obnavlja, pripadaju Bogu i budućim generacijama.

Za neke od njih drvo je stan božanstva, ono je prvi i najprimitivniji hram, a njegova lekovita snaga ogleda se u snazi božanstva ili demona koji u drvetu živi.

Staroslovenski narodi, kao  i grčki, rimski i skandinavski narodi, povezivali su stablo hrasta s jednim od njihovih najviših božanstva. Kod staroslovenskih  naroda to je bio bog Perun, gromovnik, pa ne čudi da grom prema verovanju  najčešće udara baš u hrast.

hrast - drvo u kojem stanuje božanstvo

hrast – drvo u kojem stanuje božanstvo

Dolaskom na Balkan, stari  Sloveni  su doneli i svoje razvijeno poštovanje određenih vrsta drveća. Narod je smatrao svetim  pre svega ono drveće koje se izdvajalo svojim izgledom, veličinom ili položajem. Seljaci su verovali da takvo drvo nije samo dom neke duše,već mesto oko koga se okupljaju natprirodna bića. Smatralo se da u njegovoj blizini borave vile.

Bilo je zaštićeno  a jedna od najčešćih zabrana odnosila se na sečenje stabla i  grana. Po narodnom vjerovanju, to drveće bilo je prožeto nekom opasnom silom.

Za hrast se verovalo da je izuzetno srećno drvo u čijoj se krošnji povremeno skupljaju dobre vile.

To su uglavnom bila usamljena velika stabla nepravilnog oblika,i skoro zastrašujućeg izgleda.

Verovalo se  da će  onaj ko ih poseče umreti ili će mu se desiti neko zlo.

žir

žir

Veselin Čajkanović u knjizi “Mit i religija u Srba”, Srpska književna zadruga, Beograd, 1973. Piše da je hrast simbol je otpornosti i čvrstoće.

Hrast je u starim indoevropskim religijama poznat kao drvo boga gromovnika.[1] Hrast je sveto drvo starih Slovena, što je kod Srba dobrim delom sačuvano i nakon primanja hrišćanstva.[1] Kod Srba se i danas koristi za badnjake, a stari običaj da se pod hrastom održavaju zborovi je i u vezi sa verskim uvaženjem toga drveta.[1] U toku turske vladavine Srbi su se zarad molitve, u nedostatku crkava, okupljali ispod osvećenih hrastova – zapisa.

Srbi su gajili veliko poštovanje prema hrastu. Sem brojnih zapisa kojih i dan danas ima, treba pomenuti badnjak i Božićne obrede vezane uz hrast .

badnjak

badnjak

 

Badnjak je drvo koje se potpaljuje na Badnje veče, uoči Božića, i taj čin je osnovni obred božićnog ciklusa kod Južnih Slovena.

Badnjak gori svu noć, ljudi ga čuvaju i ne spavaju.

Ovaj obred je raširen u Srbiji, Hercegovini, Bosni, Dalmaciji, Istri (kod pravoslovaca i katolika) i još pojedinim oblastima Hrvatske i Slovenije, Bugarskoj i Makedoniji.

Obično je badnjak sečen na Badnji dan, rano ujutru pre izlaska sunca.

Seču badnjaka prate različite obredne radnje, u zavisnosti od kraja.

Pre seče se posipa žitom, prekrupom ili poliva vinom,maže medom.

Prilikom seče badnjaka domaćin  mora da  ćuti I da ga odseče  jednim zamahom sekire ili sa tri .

Sakralan značaj ima i prvi iver koji se čuvao u kući i na Božić se nosio do košnica, štala, kokošinjca i čuvao se za lečenje ukućana.

HRAST - DRVO BOGA PERUNA

seča Badnjaka

 

Obično badnjak u kuću unosi domaćin, a veoma često se na različite načine omotava (u košulju, platno) ili ga povijaju kao bebu.

Domaćica ga često zasipa žitom, orasima i novcem.

Na badnjak se stavlja suvo voće, ritualno jelo – pečenica, novac, marama i sl. Ponegde se cela porodica provlači ispod badnjaka.

Položajnik je pomerao badnjak da bi krenuli poslovi i blagostanje u kući, a granom badnjaka je izazivao varnice na ognjištu i izgovarao blagoslove: «Koliko varnica, toliko parica, teladi, jagnjića, prasića…»

Pepeo i ugarci badnjaka su takođe korišćeni za razne magijske i isceliteljske ciljeve: odnošeni su u njivu, ambar, pčelinjak ili su pepelom posipani usevi, korenje voćki, mešan je u hranu kokoškama ili se mešao u vodu kao lek protiv glavobolje.

Konstantin Porfirogenit je  sredinom X veka  pisao o slovenskom poštovanju hrasta i kaže da su Rusi prinosili žrtve na ostrvu Hortica gde je rastao ogroman hrast.

I mnogo kasnije, hrastovi su sačuvali obeležje svetinje među Slovenima: pod njima su obavljani razni paganski, ali i hrišćanski obredi, kao i žrtvovanja pa se može smatrati i pretečom hrama.

Kod Rusa su mladi posle venčanja odlazili do starog hrasta i tri puta obilazili oko njega.

Kod Srba, hrast je  veoma često su imao ulogu zapisa.

Zapisi su kultna mesta sa svetim drvetom ili kamenim stubom (ili krstom) kod kojeg se obavljaju molitve za vreme  praznika. Taj hrast, na kome je «zapisan» (izrezan ili isklesan) krst, koji je zamenio idola, imalo je  skoro svako naselje  a pojedine velikeporodice su imale svoje zapise na imanjima.

Urezani krst je stajao na zapadnoj strani „zapisa“, tako da onaj, koji stoji ispred njega, može da gleda prema istoku, kao prema oltarskom prostoru u crkvi.

Hrast sa urezanim krstom

Hrast sa urezanim krstom

Po verovanju, zapis je stanište božanstva polja i šuma, koje štiti selo od bolesti i groma, a njive sa usevima od oluje i grada. Zato  ne čudi izbor gorostasnih hrastova za zapis.

Svuda je bilo zabranjeno seći svete hrastove, ložiti suve grane ili opalo lišće, ljuštiti koru sa stabla ili na bilo koji drugi način oštetiti stablo jer to, po verovanju, donosi nesreću i smrt ne samo onome ko to čini nego i svima oko njega.

Kod svih Slovena postoji verovanje da se na hrast može preneti bolest, pa su obavljane različite simboličke radnje prenosa bolesti:

Ukrajnici, Poljaci, Česi, Moravci na hrastu ostavljaju odeću bolesnika;

Bugari, Srbi, Makedonci i Hrvati na hrastove grane vezuju trake i konce iz odeće.

Voda kojom su kupani bolesnici ili deca se prosipla oko hrasta.

Često se u probušenu rupu u hrastu stavljala odsečena kosa ili nokti bolesnog deteta ili konac kojim je dete pre toga premereno, a zatim bi se taj otvor zatvarao kočićem.

Oduvek je važilo nepisano pravilo  da se sa ovih stabala ZAPISA ne sme skinuti nijedna granica,plod,kora –ništa.Pogotovu se ne sme Zapis odseći i uništiti,već on mora sam od sebe da izumre kao čovek.

Ko povredi ili uništi Zapis,ne može izbeći božju kaznu.Kazna može da se odrazi na njega i na celu porodicu pa čak da se zatre cela porodica.

 

hrast - zapis

hrast – zapis

U jednom selu kod Zaječara zabeležen je slučaj da drvo koje se srušilo i palo na put nije pomerano zato što je „zapis“. Seljaci iz tog mesta su čak izgradili novi put, da sveto drvo ne bi pomerali.

Bez obzira na kulturni krug koji se posmatra, sigurno je da je hrast sakralno drvo, velike važnosti i izuzetno pozitivne simbolike koja se očuvala i do danas i koju treba sačuvati i za buduća pokolenja.

Hoćemo li u tome uspeti?