ratluk BOSILJČIĆ

Ratluk Bosiljčić

Poslednje bombondžije:ratluk_gore_manje

Miris prošlosti

Bombondžinica „Bosiljčić“ nalazi se pored oronule kuće u čijem prozoru stoje flaše višnjevače. Prolazak kroz vrata radnje je korak u prošlost, pre svega zbog mirisa i oblika koje su mnogi od nas zaboravili, a koje većina mlađih i ne zna. U nizu tegli su legendarne svilene bombone, šećerleme, luše, licidarska srca, ali najviše je ratluka. Na polici iznad zastora kojim je prostorija podeljena na dva dela nalazi se prastari radio lampaš RR550, a iza zavese je dopirala pesma I don’t like mondays grupe Bumtaun rets. Braća Branislav i Živorad Bosiljčić su upravo na mermernom stolu sekli u sitne kocke ratluk, a zatim ga valjali u prah-šećeru i pakovali. Vrelina je u talasima izbijala iz dela u kome se kuvala smesa za slatkiše.

Posao je započeo njihov deda Branislav Bosiljčić, dedu je nasledio otac Vladimir, koji je radio kao mašinski tehničar u Renoovom auto-servisu do 1963. Kada je deda otišao u penziju, napustio je taj posao i posvetio se pravljenju bombona i ratluka. U radnji je zadržao predratne kalupe, modle, stare recepte, jedino je dodao motore da okreću mešalice i secradionica_bosiljcic_red_2623171kalice, što se ranije radilo ručno… http://www.ratluk-bosiljcic.co.rs

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Можете користити ове HTML ознаке и атрибуте: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <strike> <strong>