Biljka prošlosti koja nam donosi budućnost
Tradicionalna, danas skoro iskorenjena biljka, od koje je moguće napraviti preko 20000 različitih proizvoda.
Ova neobična biljka je ponovo došla u centar pažnje(ne samo kod nas) a šta mi ustvari o njoj znamo?
Šta Znamo O Konoplji?
Mislim da većina nas vrlo malo zna o ovoj neobičnoj biljci osim da je opasna droga i da je njeno gajenje zabranjeno.
Istina je medjutim da je konoplja (lat: Cannabis) jednogodišnja biljka koja
ima više vrsta: gajena (industrijska) konoplja , indijska konoplja i divlja konoplja .
O poreklu konoplje postoje različite priče.
–Kažu da je Bog podario konoplju ljudima da im služi za sve.
– Postoje verovanja da je poreklom iz Centralne Azije, Kine i severo-zapada
Himalaja, i već vekovima se koristi u različite svrhe.
–Neki veruju da potiče sa Kavkaza, baš odakle potiču i prvi ljudi – nefilimi tj.
divovi plavih očiju koji su stigli možda i iz svemira.
– Mnogi tibetanski budistički sveštenici smatraju da je konoplja najsvetija biljka na svetu.
BILJKA ZA SVE
berba konoplje
Ova jednogodišnja biljka sazreva vrlo brzo, od proleća do jeseni, i apsolutno svaki njen deo je upotrebljiv, bilo u industriji, medicini ili ishrani.
Industrijska konoplja, koja ima možda najširu upotrebu na planeti, u najgorem
slučaju je dvostruko isplativija od pšenice.
Gajanje konoplje kao i njena prerada nekada je bio jedan od najunosnijih poslova širom sveta, posebno u SAD. Konoplja je nazivana „usev od milijardu dolara“ i sve do 20. veka bila je naisplativiji usev na tržištu.
Ona se koristi u industriji radi izgrade konopaca, tkanine, platna, hartije, odeće,
goriva, građevinskih materijala, itd.
Za šta sve konoplja služi
Istorija upotrebe konoplje u pisanom obliku traje skoro 6000 hiljada godina.
Konoplja je jedna od prvih kultivisanih biljaka i smatra se da je upotreba konoplje stara koliko i agrikultura.
– 4500 pre nove ere – Konoplja je korišćena u Kini za užad i ribarstke mreže.
–Prva biblija, geografske mape, pomorske karte, zastave, prvi nacrt američke
Deklaracije o nezavisnosti i američki ustav bili su na papiru ili platnu od konoplje.
– Punih 150 godina Britanska enciklopedija se štampala na papiru od konoplje kao i sve školske knjige do 1880.god
–Skoro 80% odevnog tekstila, odeće, platna, zavesa, krevetskih posteljina itd. bilo je napravljeno od konoplje sve dok 1820. nije predstavljen pamuk „kao bolji“.
– Originalni džins koji je pravio Levi Štraus(popularne “leviske) bio je od
konoplje i to je bila praktično nepoderiva odeća koju su nosili američki goniči stoke.
Današnje farmerke su od pamuka i svi znamo koliko traju ali biznis sa džinsom bi načisto propao da su farmerke i dalje pravili od kudelje, zar ne?
–Slike Rembranta, Tomasa Geinsboroua, Van Goga kao i mnogih drugih slikara bile su radjene najčešće na platnu od kanabisa
– Džordž Vašington i Tomas Džeferson su uzgajali konoplju.
– Henri Ford 1941.god. razvija automobil koji koristi pogonsko gorivo napravljeno od konoplje.
Vrata su bila napravljena od konopljinih vlakana, kao biljka je 4 puta jača od
metala.
–Od konoplje se pravi gorivo, koje je u prošlosti korišćeno za lampe, a danas se
koristi kao alternativno gorivo naftnim derivatima (tzv. biodizel).
– Presovane stabljike konoplje se koriste kao građevinski materijal. Zidovi od
konoplje su jači od betonskih, a ujedno lakši i elastičniji.
– Kvalitene boje i lakovi pravljeni su od ulja konoplje sve do 1937. Čak 58.000 tona konopljinog semena korišćeno je u SAD za proizvodnu boja do 1935. godine.
Konoplja Dobija Neprijatelje
Konoplja ima kvalitetnije vlakno od drveta. Daleko manje nagrizajućih hemikalija je potrebno da bi se papir napravio od konoplje nego od drveta. Papir od konoplje ne žuti i veoma je trajan a biljka raste brzo i sazreva u jednoj sezoni, dok je drveću potrebno više godina.
1916.god. američka vlada je izračunala da će do 1940. sav papir moći da se pravi od konoplje i da više neće biti potrebno da se seče drveće.
„Uzgajanje i proizvodnja konoplje ne ugrožava prirodnu okolinu“, zapisano je u
američkom biltenu br.404 koji izdaje američko ministarstvo za poljoprivredu.
Ako bi svi plastični proizvodi umesto od naftnih derivata bili pravljeni cedjenjem ulja iz konoplje, prirodno bi se razgradjivali a plastika od naftnih derivata se ne razgradjuje.
Današnja plastika od nafte zato teško zagadjuje okolinu, ali ekologija se očigledno ne uklapa u biznis naftne oligarhije.
Najpoznatiji neprijatelji konoplje su:
Vilijam Rendolf Herst, poznat iz filma kao Gradjanin Kejn, i njegov „Hearst Paper Manufacturing Division“ .On je posedovao brojne pilane i ogromnu zemlju na kojoj je uzgajano drvo za proizvodnju papira. Herstova kompanija je bila najveći snabdevač svih fabrika papira u SAD. Pored toga bilo je vlasnik nekoliko najuticajnijih novina.
Vilijam Herst je tako bio u poziciji da ostane bez unosnogbiznisa, u kome je još njegov otac počeo da zaradjuje stotine miliona dolara,ukoliko bi se umesto drveta kao glavna sirovina u izradi papira našla isplativija i manje štetna konoplja.
Lamont Dipon (Du Pont) imao je sličan problem pošto je već ušao u ogromne
investicije u poslovima oko prerade nafte. Korporacija Diponovih je 1937.
patentirala proces dobijanja sintetičkih materijala od nafte i uglja. Tu su bili
plastika, celofan, celuloid, metanol, najlon, rajon, teflon… Diponova korporacija je proizvodila i sve hemikalije koje su se koristile u dobijanju papira iz
drveta.Dipon je podsticao svoje deoničare da investiraju u novu petrohemijsku filijalu sintetičkih materijala.
Pojava Fordovog automobila od konoplje bila je poslednji znak za uzbunu.
Tako su zaključili da konoplja postaje izuzetno opasna za njihove investicije u
petrohemiju pa je skovan plan: konoplja se mora zaustavi
Biljka Koja Nas Je Izvukla Iz Posleratne Bede
Istorija upotrebe konoplje na Balkanu u pisanom obliku traje 2500 godina.Svi
narodi Balkana su je koristili, pa iako se upotreba konoplje tokom vremena menjala ona se u kontinuitetu koristi do dan danas.
U Srbiji se za ovu biljku koriste još nazivi kudelja, kučina (jer je njena obrada težak“pseći“ rad) i težina (zbog težine tkanine).
Jugoslavija se sredinom 20 veka. ubrajala medju najznačajnije proizvođače ove
industrijske biljke. U periodu 1900-1960. godine na teritoriji sadašnje Srbije čak u 30 mesta se nalazila aktivna kudeljara za preradu kudeljne stabljike. U
Odžacima je tada osnovana jedinstvena berza kudeljne stabljike odakle se diktirala cena od Italije do Engleske.
Proizvodnja i trgovina kudeljom obavljala se u Odžacima, Leskovcu, Nišu, Vranju,na Zlatiboru, u Valjevu, Šapcu…. Jedan deo konoplje je obrađivan u domaćoj radinosti, a za industrijske potrebe radilo je 47 kudeljara. Najviše ih je bilo u Vojvodini, Leskovcu i Pančevu.
Biljka koja nas je „izvukla iz posleratne bede“ danas se skoro uopšte ne gaji, iako Srbija ima povoljne klimatske uslove i kvalitetnu zemlju, pre svega zbog
nezainteresovanosti, slabog obrazovanja i nepostojanja kudeljara.
Danas ću ovde da završim priču o konoplji ali ću je nastaviti.
Nastaviću pričom o konoplji u Srbiji u prošlosti i o nekim starim zanatima koji su koristili ovu neverovatnu biljku kao sirovinu.