DUBOREZ!

U Galeriji imamo nove proizvode.

Ramovi,ogledala,kutije,delovi nameštaja suveniri ….

Sve je uradjeno od drvete(Orah,lipa) i ukrašeno duborezom.Svaki proizvod je unikat a postoji mogućnost izrade po porudžbini.

detalj duboreza sa drvenog rama

drveni ram.Detalj duboreza.

tabure

tabure

ram za slike u duborezu

ram za slike u duborezu

duborez na ramu

ram u duborezu

kutija za nakit u duborezu

drvene kutija u duborezu

20141007_162113

ručno ogledalo sa ramom u duborezu

ručno ogledalo sa ramom u duborezu

20141007_162022

drveni krst u duborezu

drveni krst u duborezu

20141007_161911

drveni stalak za flaše

drveni stalak za flaše

KAKO STIĆI DO NAS ?

Do nas možete doći peške,kolima ili autobusom.Lako nas je naći jer se nalazimo na  Vračaru na uglu ulica Maksima Gorkog i Južnog bulevara .

Do nas se stiže autobusima 25 i 26 (stanica odmah posle Kalenić pijace ako dolazite iz centra grada) ili autobus 46 (ako dolazite sa železničke stanice ili iz Mirijeva) a autobus 55 ako dolazite sa Banovog brda

mapa

OBIČAJI KOD SRBA – SEOSKA SLAVA (LITIJA)

 

 

 

 

     SEOSKE SLAVElitija  

Kao i srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave(crkvena slava,litija,zavetina)Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada bila zavetina

I seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela a sama reč „zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim zavetom.Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila selo(epidemija ljudi ili stoke,grad,poplava) seljaci su se obraćali nekom svecu za pomoć zavetujući  mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine.

Za seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj.Svečari su toga dana kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje,primali mnogobrojne goste a celo selo je  bilo domaćin.Na sboru ili vašaru je svirala muzika,igralo s u kolu a mladi su se upznavali i zaljubljivali.

Religijska sadržina zavetine se sastji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće održava noć u oči praznika kada se seljaci okupljaju oko svetog seoskog drveta(zapisa) ili  kod crkve.Domaćin slave ili sveštenik zapali sveću,uzme kadionicu sa tamjanom i okadi sve učesnike obreda koji mole Boga da im podari blagostanje u narednoj godini(bogatu letinu,plodnost stoke,dobro zdravlje)

Potom je sledila LITIJA,nošenje krsta.

Formirala se povorka(uglavnom od muškaraca)po utvrdjenom redosledu,koji nije svuda isti.Krstonošama su podeljeni krstovi,ikone,crkveni barjaci i pošto bi tri puta obišli oko glavnog zapisa ili crkve,učesnici liturgije bi krenuli u obilazak seoskog atara.Idući kroz polja,pevali su i molili Boga da im podari dovoljno kiše za rast useva.

Ophod se završavao kod glavnog zapisa odakle je i krenuo i tu se onda priredjivala  kolektivna gozba.Lomio se slavski kolač i deo prelomljenog kolača se davao novoizabranom domaćinu slave a ostatak bi pojeli prisutni.

 

litija sveta gora

OBIČAJI I VEROVANJA KOD SRBA

SLAVE KOD SRBA    slavkolac96

Porodična slava

Već vekovima slava predstavlja jedno od obeležja srpskog naroda.Reč je o prazniku posvećenom hrišćanskom svecu koji je zaštitnik porodice.Zavisno od kraja slava se naziva i krsnim imenom,svecem,blagdanom itd. Najčešće slave su:Sv.Jovan Sv.Petka Sv.Nikola,Arandjelovdan,Djurdjevdan,Jovandan,Mitrovdan i Sv.Prtka.

Danas su se predstave o svecu  kao porodičnom zaštitniku uglavnom zaboravile ali su Srbi nekada ukazivali duboko poštovanje prema svom svecu i u njega su se često zaklinjali i od njega očekivali pomoć kad su u nevolji.

Pripadnici srpske porodice su bili duboko vezani za sveca koga su odabrali za zaštitnika i zato se porodična slava nije menjala već se vekovima prenosila sa oca na sina.Slava se tretirala kao nešto što je od porodice neodvojivo i samo u retkim slučajevima se slava menjala i uzimala druga slava i to kada svetac zaštitnik nije „uspevao“ da zaštiti porodicu od nesreće,kada su muška deca umirala jedno za drugim i kad bi ostalo samo jedno muško dete.U takvim slučajevima bi domaćica umesila nekoliko hlebova i svaki hleb bi namenila nekom svecu,Hlebove je stavljala pred muško dete i čiji bi hleb on uzeo,tog sveca su uzimali za zaštitnika i slavili ga.

Porodica uglavnom ima jednu slavu,mada ima i onih koji slave dva puta godišnje.Ta druga slava se najčešće naziva preslavom i praznuje se mnogo skromnije.Prerslave su najčešće nasledjivane sa imanjem ili sa kupovinom kuće a nekada su to bili sveci koji su im se javili u snu i naložili im da proslavljaju njihov dan.

Slava bila i religiozni i društveni praznik.Sada je društveni aspekt postao dominantan a nekad i jedini.

Slava je pre svega,postala dan kada porodica priredjuje svečanu gozbu na koju dolaze mnogobrojni prijatelji,susedi i rodbina.Crkveni uticaji prožimaju ovaj praznik od početka do kraja.Tako su glavni slavski rekviziti(sveća,kolač,žito,tamjan,ulje,vino) istovetni sa onima kojima se pravoslavna crkva služi u obredima svečanog bdenja  uoči veliki praznika ili na liturgiji.Ipak,porodična slava je pre svega,kućna svetkovina a crkvene rituale je narod menjao.Pojedini slavski rituali su ipak svuda obavezni a to su : lomljenje slavskog kolača i dizanje slave.

Nekada s lomljenje slavskog kolača obavljalo uveče,uoči praznika.Lomio ga je domaćin sa sveštenikom ili odabranim gostom(kolačarem)Čin lomljenja kolača je jako svečn i obogaćen mnogim detaljima.Kolač je pred goste unosio domaćinov sin,ćerka ili snaha.Ukrašavali su ga figuricama i kitili cvećem a nekad i pokrivali belim vezenim peškirom.Stavljali su ga na pogaču a pogaču na sito.Pošto bi kolač prerezali unakrst,domaćin ga je sa kolačarem obrtao sa leve na desnu stranu a zatim su ga lomili na 4 dela. Jednu četvrtinu je najčešće dobijao sveštenik,drugu domaćica a ostale dve bi pojeli gosti.

Posle lomljenja kolača sledio je ritual dizanja slave.Domaćin bi  pred ručak ustao da sa najstarijim gostom nazdravi u slavu Božju i slavu svog sveca zaštitnika.Za njima su se i drugi gosti dizali na noge(i oni su „dizali slavu“) a domaćin je držeći punu čašu,izgovarao reči zahvalnosti Bogu i svom svecu zaštitniku i molio ih da i dalje budu naklonjeni njemu i njegovom domu.Potom su svi prisutni ispijali vino.

 

 

ratluk BOSILJČIĆ

Ratluk Bosiljčić

Poslednje bombondžije:ratluk_gore_manje

Miris prošlosti

Bombondžinica „Bosiljčić“ nalazi se pored oronule kuće u čijem prozoru stoje flaše višnjevače. Prolazak kroz vrata radnje je korak u prošlost, pre svega zbog mirisa i oblika koje su mnogi od nas zaboravili, a koje većina mlađih i ne zna. U nizu tegli su legendarne svilene bombone, šećerleme, luše, licidarska srca, ali najviše je ratluka. Na polici iznad zastora kojim je prostorija podeljena na dva dela nalazi se prastari radio lampaš RR550, a iza zavese je dopirala pesma I don’t like mondays grupe Bumtaun rets. Braća Branislav i Živorad Bosiljčić su upravo na mermernom stolu sekli u sitne kocke ratluk, a zatim ga valjali u prah-šećeru i pakovali. Vrelina je u talasima izbijala iz dela u kome se kuvala smesa za slatkiše.

Posao je započeo njihov deda Branislav Bosiljčić, dedu je nasledio otac Vladimir, koji je radio kao mašinski tehničar u Renoovom auto-servisu do 1963. Kada je deda otišao u penziju, napustio je taj posao i posvetio se pravljenju bombona i ratluka. U radnji je zadržao predratne kalupe, modle, stare recepte, jedino je dodao motore da okreću mešalice i secradionica_bosiljcic_red_2623171kalice, što se ranije radilo ručno… http://www.ratluk-bosiljcic.co.rs