TORBE

torba od jute
Kažu da besposlen pop i jariće krštava.

Ja nisam  besposlena  i baš sam žurila na posao ali mog autobusa,kao za inat,nema i nema.

Na stanici sve veća gužva i sve više žena.Većina je nervozna.Vade telefone iz torbi i gledaju koliko je sati.Druge vade telefone i počinju da pričaju.Razgovori i nisu baš važni nego više onako,da skrate vreme.

I tako ja „uhvatim“ sebe da počinjem da zagledam njihove torbe .Pogledam torbu i u glavi zamislim kakva žena je odabrala tu torbu i zašto.Da li je kupila zato što joj je praktična,što nije skupa,što joj se uz sve slaže,što hoće da ostavi utisak na okolinu…..

torba 3 torbetkana torba

Onda pogledam u vlasnicu  da vidim da li sam dobro procenila.

Mislite da  o ovome  baš i  ne razmišljaju skroz normalni ljudi?

Pa možda i nije baš  normalno  ali ja mislim da  su torbe  ogledalo vlasnika i tajnovito skrovište za mnoštvo sitnica koje su nam neophodne u životu.

Imate torbe sa  mnogo pregrada i džepova ili bez njih,sa šnalama,kopčama ,vezom,trakama,šljokicama ili potpuno jednostavne,one prate ženu od jutra do večeri.

Nisam  baš sigurna kada su počele da se nose torbe  ali znam da su  tokom vremena u skladu sa modom menjale oblik i veličinu,ali namenu nikada.

Bilo da su radjene su od kože,tekstila,od grublje ili finije vune,konoplje,lana ili pamuka,nosile su se i nose se na pijacu,u nabavku,školu,na posao,izlete,prijeme….i jednostavno su neizbežne gde god da krenemo.

torba 1 20150408_132000

Može ona biti  mala,velika,meka,kruta,otmena,elegantna,poslovna….sa dužim ili kraćim drškama,na ramenu ili u ruci,svejedno,ona  je omiljeni detalj ženske garderobe koji izražava vidljiv deo njene ličnosti ali i onaj drugi,skriveni i tajnovit.Mi žene najbolje znamo, a nekada se bogami i same iznenadimo ,šta sve može da se nadje u našoj torbi.

Tašna uliva ženi sigurnost skrivajući u sebi bezbroj dragih stnica i ubedjena sam da izmedju žene i njene torbe postoji neki poseban odnos.

STARI ZANATI – SRPSKA NOŠNJA



                                           NARODNA NOŠNJA

                                    http://www.starizanatisrbije.rs

                                       GALERIJA STARA SRBIJA 

                                        Narodna nošnja je  oznaka identiteta .


Srpska narodna nošnja , nekada svakodnevna odeća, bila je  glavna  oznaka etničke pripadnosti kojom su se Srbi razlikovali od stranaca i moćnih osvajača i zauzima istaknuto mesto u kulturi i tradiciji srpskog naroda.
Narodna mašta i smisao za lepo su bili  nepresušni izvor ideja za žene koje su stvarale najlepše primerke narodne nošnje.
Odeća i obuća su u nekadašnjoj Srbiji bile veoma raznolike.Svaki kraj je ima nešto svoje,prepoznatljivo. I baš ta raznovrsnost ,bogatstvo veza,nakita i ukrasa su učinili srpsku narodnu nošnju jedinstvanom.
Nekada se po šari na suknji ili kecelji,po obliku opanaka,po boji gajtana kroju i drugim detaljima moglo prepoznati iz kog kraja je ta nošnja.
Po nošnji se mogla  zaključiti i starost onoga ko je nosi,(naročito kod žena)ekonomska situacija ,kao i položaj u porodici i društvu.

MUŠKA NOŠNJA 

Osnovni deo muške nošnje sve do polovine XX veka je bila KOŠULJA,bele boje,različitih dužina(kratka do struka ili dugačka do članaka) a najčešće od kudelje,lana ili pamuka.

ČAKŠIRE  su se najčešće šile od sukna i bile su bele(istočna Srbija),crne,sive ili braon boje.
JELEK  je takodje bio od sukna i bogato ukrašen crnim ili plavim gajtanima a ispod njega a preko košulje se opasivala TKANICA koja se tkala od raznobojne vune.
ČARAPE su se plele od vune i razlikovale su se po dužini,boji pletiva i šarama.
OPANCI  su uvek od kože i razlikuju se po obliku.
ŠUBARE  su uglavnom bile od jagnjeće kože crne boja a u istočnim krajevima Vlasi nose velike šubare od bele ovčije kože.

ŽENSKA NOŠNJA 

Je bila mnogo raznovrsnija i raskošnija od muške .Bogata je vezom,čipkom i raznobojnim tkanje.
KOŠULJE su bele,od konoplje,lana ili pamuka i kao i muške,različite dužine.One dugačke koje se vide ispod suknje ukrašavane su vezom ili čipkom.
SUKNJE  su tkane od vune a po boji i kroju se razlikuju u zavisnosti iz kog su kraja.
JELEK se nosio preko košulje i obično je bio od tamnoplavog ili bordo  pliša,bogato ukrašen srmom i šljokicama.

TKANICE su se kao i muške,tkale od raznobojne vune ali su bile uže.    

KECELJE  su bile najšarenije.Negde su tkane od raznobojne vune a u Šumadiji su od crnog pliša sa vezenim raskošnim cvetnim motivima  i oivičene crnom čipkom.
ČARAPE  su pletene od crne vune i vezene(najčešće pokrsticom)  a razlikovale su se čarape za svaki dan ,praznične ili darovne.


NAKIT

Lepotu narodne nošnje je dopunjavao raznovrsan i bogat nakit.Seoske devojke su naješće svoje pletenice ukrašavale ružama ili crvenim muškatlama.
Na grudima su nosile niske ili djerdane koji su često pokrivali cela prsa a napravljeni su od srebrnjaka i zlatnika .Pored skupocenog nakita,nosile su se i djindjuve raznih vrličina i boja,mada najčešće crvene.
Danas se narodna nošnja kupuje uglavnom za kulturno umetnička društva mada pojedini delovi nošnje mogu da se savršeno uklope i  u savremene odevne kombinacije .

DUBOREZ – SRPSKI GRBOVI,KRSTOVI

 

DUBOREZ – UMETNOST U DRVETU

GRB SRBIJE

GRB SRBIJE

Duborez,jedna od najstarijih i najrasprostranjenijih  umetnosti na svetu,danas je zanat koji je skoro nestao sa ovih prostora.

Za ovaj zanat su potrebne vešte ruke,puno strpljrnja i pažnje i naravno,puno ljubavi prema zanatu.

Do finalnog proizvoda se dolazi kroz nekoliko faza:priprema drveta,crtanje mustre,isecanje kontura testericom i konačno sama izrada.

Za izradu duboreza se najviše koriste vrste drvete koje imaju ravnomernu i finu strukturu kao što
su :orah,mahagoni,lipa,šljiva,hrast,bukva,jasen.

Drvo se obradjuje uz pomoć alata: dleta različitog profila koje majstor sam oštri, čekić od tvrdog drveta, razne stege i stabilan sto ili tezga. Od pratećeg pribora koriste se razne turpije za drvo, testerice, profilno prirodno kamenje za oštrenje.

Za kvalitetan duborez neophodan je plan koji obuhvata pripremu drveta, crtanje mustre, isecanje kontura testericom i samo deljanje dletima i drvenim čekićem po kvalitetnoj fosni ili ramu za ogledalo i sliku.

Mnogo više vremena je potrebno za pripremu nego za sam rad. Majstor uvek mora da uči i da ulaže u alat a koliko je sati rada utrošio na neki motiv i proizvod(za ramove za ogledala,slike I ikone, razne elemente za enterijere, kutije,satove….)često ni sam ne zna.

krst u duborezu

krst u duborezu

Najrazvijeni slovenski duborez bio je u domaćoj radinosti tako što se našao kao ukras na velikom broju predmeta koji su se upotrebljavali svakog dana.

Arheološki kao i istorijski podaci govore da je duborez postojao kao umetnost. http://www.zanati.org/rs/tradicionalni-zanati/drvo/duborez.html

Rukodelje i duborez su vekovima bili aktivnosti monaha.

www.starizanatisrbije.rs

ram za ikonu

ram za ikonu

ram za ikonu

ram za ikonu

Na Kosovu i Metohiji se u monaškim zajednicama razvila i ova delatnost. U Svetim Arhangelima kod Prizrena radi se sitni duborez izuzetne vrednosti a u dečanskoj duborezačkoj radionici nastali su ikonostasi za hramove manastira i crkava širom zemlje i sveta.
Kada se radi o monasima, u duborezu i u ikonopisu uopšte, postoji tendencija da se vraćaju vrednostima i ukusu iz doba Nemanjića, naravno ne kopirajući u potpunosti to nego ga koristeći kao neki putokaz.

http://www.umetnostzivota.net/26-manastir-decani.htm

drveni krst

drveni krst

ikona Sv.Petke

Ikona Sv.Petke u duborezu

 

KRŠTENJE

KRŠTENJEpeskir za krstenje

Koliko puta ste čuli “Ma jesi li ti kršten?”

Skoro svakog dana to neko nekome kaže i ne razmišljajući o tome šta uopšte znači biti kršten.

O krštenju sam ovih dana dosta slušala jer moj rodjak treba da krsti jednu bebu pa sada svi pričaju o tome.Priče počnu od toga šta on treba da pokloni kumčetu a onda svako od rodbine i prijatelja ima svoj predlog i svi znaju kakvi su običaji.Bilo je tu takvih saveta i priča da mi je sada žao što ih nisam zabeležila.

Svi se kao sećaju kako je to nekada bilo jer su čuli od svoje babe,strine….

Onda se priča prenese i na to ko treba a ko nikako ne bi trebao da prisustvuje krštenju,pa šta roditelji trebaju da spreme za poklon kumu,kumi,njihovoj deci a bogami su neki pominjali i širu kumovu porodicu.

A pokloni?

Od zlatnih mindjuša,narukvica,lančića,parfema,pa košulja,pižama za kumovu decu,ćebadi…..

Razumem ja da su se danas u neprestanoj trci za vremenom i novcem, čemu veći deo čovečanstva robuje, eri globalizacije koja poništava mnoge posebnosti naroda i zemalja, zamenjujući ih pomalo bezličnim vrednostima,mnogi običaji promenili ali se pitam da li mi znamo šta su pravi narodni običaji?

Jedna od najznačajnijih uloga običaja je očuvanje identiteta naroda a nastali su da zadovolje najrazličitije ljudske potrebe.Kako su se te potrebe razvijale i menjale, tako su se menjali i običaji.
Danas, u izmenjenim uslovima , prisutna je i izraženija želja da se mnogi zaboravljeni običaji obnove i utkaju u kontekst savremenog života ali se u nekim stvarima preteruje i običaji gube svoju autentičnost.

Ali da se vratim krštenju.

Gledala sam malo šta o krštenju kaže Srpska pravoslavna crkva.

Krštenje je Sveta tajna nakon koje čovek zvanično postaje hrišćanin. Isključivo krštena osoba može da obavlja sve ostale svete tajne i obrede koji se tiču crkve.

Vreme krštenja

Imajući u vidu, da je krštenje svečani dogadjaj,njega obavezno prate i gozbe i pripreme svečanog ručka pa crkva preporučuje da se krštenja obavljaju u dane kada se mrsi a ako se krštenje obavlja uz post,obavezno se sprema posna hrana.
Krštenje se može obaviti u bilo koga dana i u bilo koje doba dana ili noći.

Znamenje

Par dana posle rodjenja deteta,vrši se znamenje bebe.
Neko od članova porodice odlazi kod sveštenika po znamenje noseći mu flašu vode. Sveštenik osvećuje vodicu i u nju dodaje bosiljak. Potom izgovara ime koje će dete nositi dok se ne krsti.
Vodom donetom kući beba se kupa narednih četrdeset dana.

Krštenje

Posle nekoliko nedelja, dete je spremno za krštenje .
Krštenje se obično vrši u manastiru ili crkvi, a sve češće sveštenici dolaze i u kuću roditelja.

Za krštenje je potrebno spremiti:

Krsnicu: platno u beloj boji kojim će se dete uviti odmah po krštenju. Kasnije, od tog platna detetu se šije komad odeće.

Zatim je potrebno pripremiti vodu kojom će se dete krstiti, a nakon obreda njome treba zaliti cveće. Tokom čina krštenja, sveštenik detetu odseca pramen kose koji stavlja u vosak koji se, zajedno sa svećom koja je tom prilikom gorela, čuva u kući.

Majka na krštenju

Iako je krštenje deteta važan događaj u životu svake majke, ona ipak ne sme prisustvovati u slučaju da se dete krštava pre četrdesetog dana života, jer se veruje da je tokom tog perioda žena nečista.
Ako se krštenje obavlja posle četrdeset dana,poželjno je da majka prisustvuje krštenju jer je to veliki dogadjaj i za nju i za dete.
Krštenje svakako ne može proći bez kuma.

Kum je duhovni otac deteta i osoba koja mu daje ime. Da bi mogao da krsti dete, kum takođe mora biti kršten po pravoslavnom obredu i mora biti punoletan. Uloga kuma nikako ne može pripasti roditeljima, rodjacima ali ni monasima.
Kum mora biti pravoslavne vere,kršten,čistog i moralnog života.Mora biti punoletan,fizički i duhovno zrela osoba .Kum se na krštenju u ime deteta odriče satane i sjedinjuje se sa Hristom.On ispoveda simbol pravoslavne vere u ime kumčeta i zato je njegova dužnost da u daljem životu brine o svom kumčetu.
U našem narodu se kum uvek izuzetno cenio i narod je govorio: “Bog na nebu,kum na zemlji”

Nekada se od kuma očekuje da pokloni zlatan lančić ili narukvicu i krstić, pa belo platno, pa odelce, sveće i uslugu… Ali za one kojima krštenje deteta nije pitanje forme, već suštine, sve je potpuno drugačije. Kako je za ovakve roditelje važno da kum ispunjava norme duhovnog vođe, svo slavlje se svodi upravo na suštinu, bez glamuroznih poklona, bez luksuznih odelaca, bez danonoćnog party-ja…

Za roditelje koji su, u današnje vreme, prilično finansijski ograničeni mnogo više znači da detetu poklonite nešto što će mu biti uspomena ili neki praktičan poklon.

SUVENIRI (POKLONI I USPOMENE)

 

                                    SUVENIRI

Suveniri su istorija, običaji, kultura i folklor jedne zemlje. Mi ih izrađujemo od prirodnih materijala vodeći računa o običajima našeg podneblja i navikama i potrebama savremenog čoveka.

 Želja nam je da Vam naš suvenir osveži uspomene ili da njima obradujete drage ljude. Izrađujemo ih s puno ljubavi kombinujući različite materijale (tekstil, drvo, glinu, keramiku) i ukrašavamo ih vezom, heklanim ili pletenim detaljima, ocrtavamo ….

Pre nego što sa odmora u našoj zemlji krenete kući, ponesite sa sobom deo Srbije!

 Suveniri koje ovde možete kupiti zauvek će vas podsećati na dane provedene u Srbiji a možete ih i pokloniti dragoj osobi i njoj pokazati koliko je Srbija lepa i posebna.

Delovi narodne nošnje autentični su suveniri iz Srbije

Šajkače, šubare, košulje,suknje,kecelje, jeleci, čakšire ,koporani,tkanice,vezene čarape i opanci, će Vas osvojiti svojom lepotom i raznolikošću.

Liciderski kolačI

  Liciderska srca od davnina su bila znak pažnje i ljubavi. Njih su mladići poklanjali devojkama i tako pokazivali svoju naklonost. Danas, ovim poklonom možete oživeti stari običaj – poklonite ga nekome i pokažite koliko vam je do te osobe stalo. Liciderski kolači su najčešće u obliku srca, ali njima možete poslati i drugačije poruke – kupite potkovicu  za sreću, kućicu za porodicu, konjiće, zvezdice ili cvetiće da obradujete najmlađe… Svi liciderski kolači su ukrašeni tradicionalnim srpskim bojama i šarama i ručno su izradjeni.

VEZENI stolnjaci,kuvarice,svadbeni peškiri,podmetači za slavski kolač,kecelje sa autentinim motivima,takodje će Vas podsećati na dane provedene u Srbiji i oplemeniti proctor u kome živite.

STARI NARODNI INSTRUMENTI : frule, gusle ili dvojnice  pomoći  će Vam da i kada budete daleko, čujete zvuke Srbije.

ČOKANJI od peskiranog stakla (sa motivima Srbije ili Beograda),ili ručno ukrašeni hrastovom piljevinom bilo da ih kupite na komad ili komplet od 6 komada sa flašom u kutiji  biće lep i originalan poklon.

Tu su i grnčarski proizvodi,ručno tkani i  pleteni odevni predmeti i predmeti za uredjenje stana,magneti,obeleživači za knjige,slike,privesci….

Na Vama  je samo da izaberete koji su vam suveniri najlepši ali za koji god da se odlučite, ponećete sa sobom delić lepe, i po mnogo čemu, jedinstvene zemlje.

 

 

 

SRPSKI OPANCI

opanak 1

Sastavni deo narodnog odevanja čini specifična obuća – OPANCI koji su lepo uskladjeni sa ukupnim izgledom nošnje.
Opanci su veoma stara vrsta obuće koja se nosila još u periodu pre nove ere.U Srednjem veku Sloveni su nosili opanke od like i kože,takozvane „lapti“,kojesu sami pravili.Od XV i XVI veka,pa svedo danas,za izradu opanaka koristi se teleća,govedja i svinjska koža.Ta koža je uglavnom bila neštavljena,što je uticalo na pojavu raznih gljivičnih oboljenja pa je zato krajem XIX veka naloženo da se neštavljeni opanci izbace iz upotrebe.Tako je koža počela da se štavi u prirodnom rastvoru vode i specijalnih vrsta šišarki.Ceo proces pripreme kože i izrade opanaka obavljao se u opančarskim radionicama,koje su bile popularne sve do polovine XX veka.Izrada opanaka je u prošlosti u Srbiji bila veoma važna delatnost a opančarske radnje su postojale u svakom većem mestu u Srbiji.Svoj procvat opančarski zanat je doživeo izmedju dva svetska rata,kada su mnogi primerci dostizali umetničke visine.
Današnji oblik kožnih opanaka formiran je početkom XX veka.Pravili su se pomoću kalupa koji su se razlikovali samo po broju.Zanimljivo je da se nisu razlikovali levi i desni opanak već je radjen samo jedan oblik u brojevima od 19 d0 47.

 

opanak 3  opanak 2

 

 

Za izradu opanaka je potrebna velika količina kože,posebno za gornji deo,koji ju sastavljen iz sitnih kaiščića koji su ujedno i najlepši i najdekorativniji detalj na Srpskim opancima,koji je potpuno autothon.Ukras na opancima se radi od kozije kože koja je mekana i pogodna za izradu detalja u vidu tankih kaiščića .Upravo se na izradi tog detalja i ogledala umešnost majstora a da bi se to postiglo bile su potrebne godine učenja i rada.Nekada su opanci na gornjem delu imali 12 do 18 kukica kroz koje su se provlačili tanki kaiščići.Današnji opančari smatraju takvu izradu pravim remek delom.

Izgled opanaka je zavisio iz kog dela Srbije potiču.Najpoznatiji su „Šabački“ i „Šumadijski“ sa vrhom koji može imati razliit oblik i veličinu.Izgled vrha,kljuna ili šiljkana,kako se zove u razliitim krajevima Srbije,bio je tako karakteristian da se već na prvi pogled moglo znati da li su napravljeni u Nišu,Užicu,Šapcu,Kraljevu ili u Negotinužički opanak je imao kljun u obliku frule,na Šumadijdkom je kljun bio malo spljošten dok je u Južnoj Srbiji opanak imao savijeniji obik i u špic.

 

opanak 5opanak 4

 

Opanci su se razlikovali i po tome da li su napravljeni za sv.akodnevnu upotrebu ili su nošeni u posebnim prilikama.Svakodnevni su bili jednostavni i bez posebni ukrasa i zvali su se „djonovski“ zbog debelog sloja kože na donjem delu kojim su se ojačavali kako bi se sprečilo brzo propadanje ali je hodanje u njima bilo teže jer su imali težinu i do 1 kg.

Opanci od tanke kože su bili bogato ukrašavani  i obuvali su se u svečanim prilikama kada je njihov izgled zajedno sa ukrasom na vezenim čarapama imao pravo prestižno obeležje.

Danas u Srbiji ima veoma malo opančara a opanci se kupuju uglavnom za potrebe folklora ili kao suveniri mada sve više mladih  danas kupuje opanke(uglavnom bez kljuna) ili „Šopske“ i kombinuje ih sa farmerkama i drugom savremenom odećom jer je to zdrava obća,izradjena od prirodne kože,lagana je i NE ŽULJA!

DUBOREZ!

U Galeriji imamo nove proizvode.

Ramovi,ogledala,kutije,delovi nameštaja suveniri ….

Sve je uradjeno od drvete(Orah,lipa) i ukrašeno duborezom.Svaki proizvod je unikat a postoji mogućnost izrade po porudžbini.

detalj duboreza sa drvenog rama

drveni ram.Detalj duboreza.

tabure

tabure

ram za slike u duborezu

ram za slike u duborezu

duborez na ramu

ram u duborezu

kutija za nakit u duborezu

drvene kutija u duborezu

20141007_162113

ručno ogledalo sa ramom u duborezu

ručno ogledalo sa ramom u duborezu

20141007_162022

drveni krst u duborezu

drveni krst u duborezu

20141007_161911

drveni stalak za flaše

drveni stalak za flaše