KULT DRVEĆA KOD SRBA

 

 

divlji-kesten-aesculus-hippocastanum-02Jeste li čuli za dendroterapiju ?

To je pravac u narodnoj medicini  koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje i ono koje nam oduzima energiju.

Verovatno ste čitali o tome da kada se loše osećate trebate da odete do nekog drveta,da ga zagrlite i čim povežete svoju energiju sa energijom drveta osetićete pozitivno dejstvo na svoje fizičko,psihičko i emocionalno zdravlje.

Poslednjih godina se puno piše o tome,a u Japanu je popularna ShinrinYokumetoda(šumsko kupanje) mada je lekovita moć drveća poznata od davnina.

KULT DRVEĆA

Uporedo sa kultom vode,vatre,sunca i groma,a pre nego što su se pojavila različita paganska božanstva,rozvio se i kult drveća.

Kult drveća i rastinja uopšte,kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

Kult drveća je nastao verovatno kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drveću.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, kao npr.: hrast Perunu,  lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže“da kucnem u drvo,da ne čuje zlo“.Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta  ,a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da „zagluši uši“ tim duhovima,kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Sloveni su takodje verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem,a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve.

20p3r0k

 

Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima.Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva,sve do kraja 15.veka.

I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili,a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić .

Svedoci smo da i danas naš narod posebno ceni hrast (drvo zapis)o čemu sam već pisala.

lesnik vise plodova veca

LESKA

Se smatra za dobro drvo.Kod našeg naroda postoji čitava religija ovog drveta.Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da čuva od groma jer se pod leskom ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice.Loptica je veličine jajeta,crne ili sive boje i smatra se da je onaj ko je nadje,našao sreću i da treba da je čuva.

Na Djurdjevdan se od leskovih grančica prave krstići koji štite  kuću i imanje od zlih i opasnih sila.

Veruje se da leskina šibljika ima veliku magičnu snagu i da ona može da ispuni svaku želju.Ovom šibljikom se može ubiti djavo,može čovek da se pretvori u životinju pa se čak i mrtvac može oživeti.

Leska je po narodnom verovanju i drvo znanja i  onaj  ko bi u usta stavio meso zmije koja živi pod leskom razumeo  bi govor životinja,a onome ko bi pojeo srce te zmije svaka bi travka rekla za koju je bolest ona lek.

th

 

LIPA

se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo.

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka.Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak,a od meda su pravili svoje omiljeno piće- Medovinu..

U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu,odnosno da nekoj domaćoj životinji(obično kokoški),odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.

 

BREZA

27

Je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana.

Često su,zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke,a bolesnici koji su imali groznicu,odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo jer je Isus šiban brezovim granama.

Lekovita svojstva breze su i danas poznata.Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose,a brezove grančice se koriste u saunama.

 

BUKVA

bukva

Se smatrala za dobro i korisno drvo.Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci.

Od drveta bukve pravile su se ritualne lule,a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo,a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta.

Poznato je i  da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.

JASEN

jasen(1)

Je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan.

Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi a ako je ispod ovog drveta izvirala voda,smatralo se da je to sreća za ceo kraj.

TISA

 

tisa-drvo

 

Je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo.

Ovo drvo se ne seče ,a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

ORAH

orah

Za orah su takodje vezana interesantna verovanja.

Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće,kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću,tako i zbog senke koja pada na kuću,a za koju se verovalo da predvidja smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan,a možda se više i neća probuditi.

Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv,to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše a nekada i poseče.Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu.

Ali bez obzira na sve,plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.

 

BREKINJA

drvo-brekinja-1-830x0

se smatra ukletim drvetom jer se veruje da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta.

Drvo brekinje se nikada ne seče niti se njime loži vatra.Veruje se da bi se onaj ko odseče brekinju,razboleo,ukočio ili bi naprasno umro.

Ako se neka grana sama odlomi od nje su se pravili jarmovi i čunovi za razboj.

DREN

drenjine-plod

Je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće ,a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena a za Djurdjevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.

 

ZOVA

drvo-zova-830x0

Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini a na osušenom drvetu zove,zimi raste pečurka „Judino drvo“,zova se smatra za demonsko drvo.

VRBA

663643_vrba_ls

Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi  se ohrabrili.Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava  realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.

To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo.

Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju ,njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.

Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

 

TUJA

Zlatna_tuja

Se ne smatra za dobro drvo i ne sadi se blizu kuće jer ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju,a da se ne zna zbog čega.

Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće.

 

JORGOVAN

jorgovan

Je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo.

Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen,to najavljuje smrt nekog mladog a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši,to najavljuje sušnu godinu.

 

KESTEN

kesten plod

Ovu priču ću završiti sa kestenom jer je ovo drvo za mene nekako posebno.

Pošto sam rodjena u mesecu junu ,a u dvorištu kuće gde sam rodjena je bilo ogromno stablo kestena,ja sam celo prvo leto svog života provela u hladovini koju je pravila krošnja ovog drveta.

Moja kolica su bila „parkirana“ u dvorištu.Iznad mene su bile grane kestena a ispod kolica naš pas koji me je čuvao.

Bilo je to mnogo davno i više ne živim u tom dvorištu.Odavno nema ni našeg psa Lole,a verovatno ni tog kestena ali se ja nekako raznežim kad vidim kesten u cvetu a uvek se sagnem ,pokupum i neki opali plod i stavim ga u džep.

Inače u narodu postoji verovanje da druženje sa ovim drvetom donosi srećne okolnosti.

Poznato je i da kesten olakšava reumatske bolove,uklanja nesanicu,oslobadja od depresije, anksioznosti , uroka i podmladjuje.

Kao što sam rekla,rodjena sam u mesecu junu i u horoskopu sam blizanac, a nedavno pročitah negde da BLIZANCIMA odgovara – orašasto drveće, tanko i sa puno grana, na primer kesten je idealan za ovaj horoskopski znak. 

 

 

 

 

 

KALENDAR , PISMO I ASTROLOGIJA SLOVENA

 

glagoljica

Svedoci smo da i danas mnogi  pokušavaju da Slovene prikažu kao necivilizovan narod koji nije imao ni svoje pismo ni kalendar i koji je svojim mnogobrojnim bogovima prinosio ljudske žrtve, iako za to nema nikakvih dokaza.
Istina,do skora nije bilo ni pisanih dokaza o tome kako su oni živeli i u šta su verovali.
Smatra se da su Srbi kao pagani došli na Balkan u periodu od 626.godine do 641.godine mada se ni to ne može tvrditi sa sigurnošću kao što se ne zna ni kako su znali koji je dan u nedelji ili mesecu.
Neki primitivni kalendar su ipak morali imati i pre primanja hrišćanstva jer su morali da znaju kada će biti mladina ili pun mesec i kada trebaju da započnu neki posao.

Naše folklorno nasledje i usmena kalendarska tradicija nisu bili dovoljni kao dokaz na osnovu koga bi se moglo zakljuiti da su Sloveni idavno imali svoje pismo i kalendar.

U svom delu „Slovo o pismenima“iz X veka,Črnorizac Hrabri tvrdi da su Sloveni pre primanja hrišćanstva za pisanje koristili crte i reze i da su Ćirilo i Metodije pri opismenjivanju Južnih Slovena već zatekli postojeće pismo,takozvane „črte i reze“.
Ovo pismo su nazivali i vlesovica,vinčansko pismo ili slovenske rune i njime je napisana čuvena Velesova knjiga.

VELESOVA  KNJIGA




velesova knjiga

Ovo je knjiga koja ima veoma neobičan sadržaj i sudbinu.

Rukopis je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom na brezovim daščicama a pronašao ga je 1919.godine pukovnik ruske carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek u jednom porušenom zamku u Ukrajini.

On je skupio daščice koje su bile razbacane(38 komada),na kojima su bili ispisani tekstovi „Velesove knjige“ i poneo ih sa sobom.

Ovu knjigu mnogi istoričari smatraju najstarijim slovenskim spisom koji sadrži religijske tekstove o starim slovenskim božanstvima,istorijske zapise i naravoučenija.

Knjiga je dobila naziv po Velesu,slovenskom bogu polja pašnjaka i šuma,useva,stoke i životinja koji je bio zadužen za ishranu Slovena.

Sloveni su prvi ili poslednji snop žita nazivali „Velesova brada“ i taj snop se čuvao u kući, a od njega se kasnije pravilo brašno za posebne hlebove.

U hrišanstvu je Velesovu ulogu preuzeo Sveti Vasilije.

Iz ove knjige saznajemo da su Grci tvrdili da Sloveni nemaju svoje pismo i da su preuzeli grčko pismo ali se pominje i da je neki Grk morao da se krije po kućama da bi izučavao pismo Starih Slovena što je u suprotnost sa tvrdnjom da Sloveni nisu imali svoje pismo.

 

KALENDAR


stari sloveni

Srpski narodni kalendar je specifičan jer je to skup nepisanih pravila kojih se srpski narod pridržavao vekovima,uporedo sa crvenim.

Od crkvenog kalendara se razlikuje po tome što su imena praznika izmenjena i data imena praznika iz staroslovenske mitologije i data im specifična obeležja,tumačenja i naičin izračunavanja.

Postoje tvrdnje da su naši preci imali kalendarska znanja pre više od dve hiljade godina mada se to ne može sa sigurnošću tvrditi iako su 1958.godine u Ukrajini pronadjeni delovi glinenih posuda sa utisnutim kalendarom koji su bili stari oko sedamnaest vekova i imali su specifične „črte i reze“.

Ovi kalendari su imali složenu ornamentiku crteža i znaka koje uspeo da odgonetne ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov koji je utvrdio da ti simboli predstavljaju simbole dvanaest meseci solarne godine.

Godina je na ovim kalendarima podeljena na dvanaest delova sa upadljivim simbolima vatre i sunca na osnovu čega se zaključuje da su Sloveni imali svoj solarni kalendar,sa jasnom podelom na godišnja doba,sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani uskladjeni sa prirodnim pojavama(Oranje,setva,žetva,lov,gajenje biljaka),  uz tačno označene datume „paganskih“ praznika.

Stari Sloveni nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavljali.

Oni su proslavljali početke polugodišta.Oko 1.marta se proslavljao Letnjak u čast obnavljanja prirode posle zime,a tom prilikom su se obavljali novogodišnji običaji koji su slični božićnim.
Po staroslovenskom kalendaru kojeg su se pridržavali naši preci(Sloveni)nnastupila je Nova 7527.godina.

 STARA IMENA MESECI

Nazivi slovenskih meseci na najjednostavniji način opisuju prirodu tog meseca u

zavisnosti od predela koji su naseljavali ,pa je tako:

januar – ljuti ili koložeg jer su ložena drva zbog hladnoće
februar – veljača ili sečko jer se zbog hladnoće sekla šuma

mart – mežnik ili derikoža jer je u to vreme ,pred kraj zime,već ponestajalo hrane pa su se ubijale i drale životinje
april -bokogrej ili ležitrava jer je sunce jače grejalo i moglo se ležati na travi.

maj - suhi ili cvetanj jer u to vreme biljke počinju da cvetaju .
jun -protaljnik ili trešnjar jer sazrevaju trešnje i drugo voće.

juli -letnik ili žetvar zato što je tada bilo pravo vreme za žetvu.
avgust -žarki ili gumnik zato što se tada žetva prenosila na gumno gde se vršilo žito.
septembar -gruden ili grozdober zbog berbe groždja.

oktobar -grljaznik ili šumopad(listopad) zbog lišća koje je počinjalo da opada.
novembar -studeni zbog hladnog vremena 
decembar -snežanj ili koledar i označavao je vreme snega i narodni ritual za doček nove godine.

 

                                                                  DANI U NEDELJI

Vrlo je verovato da su Sloveni ,pre nego što su došli na Balkan i primili

hrišćanstvo,imali svoje dane u nedelji i da je njihova nedelja imala šest dana i to

pet radnih i jedan neradni dan.

Nedelja je bila dan kada se ne radi,“ne dela“

Ponedeljak je bio dan posle nedelje“po nedelji“prvi dan)

Utorak je bio „vtori“dan(drugi dan

Sreda je sredina nedelje,srednji dan

Četvrtak je bio četvrti dan

Petak  je peti dan.

Subota je šesti dan,odnosno sedmi,ako računamo i nedelju.

Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i ima više

teorija o ovom danu.

Jedna od teorija je i da je ovo bezimeni dan jer nema slovensko poreklo već

potiče iz asirijskog jezika,odakle su ga preuzeli i Jevreji.

Ovaj bezimeni dan je posvećen opasnom božanstvu ije se ime ne sme pominjati

da se ne bi prizvalo zlo i posvećen je mrtvima.

   SLOVENSKA ASTROLOGIJA

 

astrologija

Stari Sloveni su verovali u život posle smrti.Oni su smatrali da se svako radja

pod jednom zvezdom i da posle smrti odlazi na neku od tih zvezda a to mesto

na nebu na kome borave duše umrlih oni su nazivali Irij.

Slovenska astrologija je slična ostalim astrološkim sistemima i odredjenim

planetama i saszeždjima odgovaraju odredjeni bogovi.

Slovenska godina je počinjala prolećnom ravnodnevnicom,odnosno prvim

Belojarom koji odgovara zodijačkom polju Ovna

Lada,boginja ljubavi koja po svojim osobinama odgovara rimskoj Veneri,vezana je za  sazvežje Bika.

Kupalo odgovara Blizancima

Krišnji odgovara sazvežju Raka

Dažbog(koji je kod slovena božanstvo sunca) odgovara Lavu

Maja Zlatogorka odgovara Devici

Veles odgovara Vagi

Perun koji je povezan sa planetom Mars,odgovara Škorpiji

 

Kitovras  odgovara Strelcu

Koled odgovara Jarcu 

Da ovi nazivi imaju veze sa narodnim obiajima ,potvrdjuje injenica da se i danas

u mnogim selima oko Božića slavi Koledo i pevaju koledarske pesme ali o

starosrpskim bogovima,mitologiji ,bićima i bajkama ću pisati sledeći put.