О Milica Djokic

Živim u kući sa dvorištem na periferiji Beograda sa mužem koji me podržava sa beskrajnim strpljenjem u mojoj ljubavi prema tkanju i starim zanatima.Sa nama živi i jedan razmažen i posesivan pas(ženka Džek Rasel terijera). Imam razuman broj rodjaka,komšija i prijatelja sa kojima se družim i kada za vidjanje nema neposrednog razloga, nego onako iz zadovoljstva. Volim svoje dvorište,cveće, vrapce,miris lipe,jasmina, pokošene trave. Volim da kuvam i mesim (ali ne baš svaki dan) Volim slatkiše ,naročito čokoladne. Volim da šijem,pletem,vezem,crtam, čitam knjige,da cunjam po internetu,da se družim na FB sa ljudima koje sigurno ne bih upoznala da nije interneta. Volela bih da sam tehnički pismenija i da mogu bolje da baratam blogom i sajtom koji postavljam.

KULT DRVEĆA KOD SRBA

 

 

divlji-kesten-aesculus-hippocastanum-02Jeste li čuli za dendroterapiju ?

To je pravac u narodnoj medicini  koji se zasniva na verovanju da postoji drveće koje nam daje i ono koje nam oduzima energiju.

Verovatno ste čitali o tome da kada se loše osećate trebate da odete do nekog drveta,da ga zagrlite i čim povežete svoju energiju sa energijom drveta osetićete pozitivno dejstvo na svoje fizičko,psihičko i emocionalno zdravlje.

Poslednjih godina se puno piše o tome,a u Japanu je popularna ShinrinYokumetoda(šumsko kupanje) mada je lekovita moć drveća poznata od davnina.

KULT DRVEĆA

Uporedo sa kultom vode,vatre,sunca i groma,a pre nego što su se pojavila različita paganska božanstva,rozvio se i kult drveća.

Kult drveća i rastinja uopšte,kod Srba ima važnu ulogu od rođenja pa do smrti, u mnogim poslovima, u radne i praznične dane, u veselju i žalosti, u ljubavi i prijateljstvu, u očuvanju zdravlja, u odbrani od zlih sila i demona i u sticanju svake sreće.

Kult drveća je nastao verovatno kao posledica verovanja da su ljudi postali od drveća i da posle smrti život nastavljaju u drveću.

Kod Slovena su mnoga stabla bila posvećena pojedinim bogovima, kao npr.: hrast Perunu,  lipa boginji Vidi, a breza bogu žetve Potrimbi.

I danas je u našim krajevima jedan od najzastupljenijih vidova sujeverja ono čuveno „Kucni u drvo“!

Svaki put kad mu se desi nešto dobro i lepo čovek kucne u drvo i obično kaže“da kucnem u drvo,da ne čuje zlo“.Ovo potiče iz vremena kada se verovalo da u drveću žive bogovi pa kad je neko dolazio da moli nekog od tih bogova za nešto on bi prvo dodirnuo koru drveta  ,a ako bi mu se želja ispunila,on je ponovo dolazio do tog drveta da kucne u njega i time se zahvali bogu za ispunjenu želju.

Istovremeno je postojalo i verovanje da oko drveća obleću duhovi koji su ljubomorni na ljudsku sreću pa je kucanje u drvo trebalo da „zagluši uši“ tim duhovima,kako oni ne bi čuli da je želja ispunjena.

Sloveni su takodje verovali da u drveću borave njihovi pokojnici koji ih štite pa su se i zaklinjali starim drvećem,a iznad grobova svojih pokojnika su sadili stabla (uglavnom hrasta )  i prinosili mu žrtve.

20p3r0k

 

Najsvetije stablo Starih Slovena bio je hrast ili drvo Boga gromovnika (verovalo se da zato grom najčešće pogađa hrast).

Pod hrastovima su se često nalazili ogromni kameni žrtvenici na kojima su ljudi u staro doba prinosili žrtve bogovima.Ti žrtvenici su se mogli videti u slovenskim zemljama i po prihvatanju hrišćansva,sve do kraja 15.veka.

I grane hrasta bile su svete, pa se hrastovo lišće prinosilo bolesnicima da bi što pre ozdravili,a i dan danas se neguje kult hrasta, pa se seče kao badnjak za Božić .

Svedoci smo da i danas naš narod posebno ceni hrast (drvo zapis)o čemu sam već pisala.

lesnik vise plodova veca

LESKA

Se smatra za dobro drvo.Kod našeg naroda postoji čitava religija ovog drveta.Smatra se da je ona blagoslovena od Isusa i da čuva od groma jer se pod leskom ponegde može naći okamenjena munja u obliku kamene loptice.Loptica je veličine jajeta,crne ili sive boje i smatra se da je onaj ko je nadje,našao sreću i da treba da je čuva.

Na Djurdjevdan se od leskovih grančica prave krstići koji štite  kuću i imanje od zlih i opasnih sila.

Veruje se da leskina šibljika ima veliku magičnu snagu i da ona može da ispuni svaku želju.Ovom šibljikom se može ubiti djavo,može čovek da se pretvori u životinju pa se čak i mrtvac može oživeti.

Leska je po narodnom verovanju i drvo znanja i  onaj  ko bi u usta stavio meso zmije koja živi pod leskom razumeo  bi govor životinja,a onome ko bi pojeo srce te zmije svaka bi travka rekla za koju je bolest ona lek.

th

 

LIPA

se i kod starih Slovena i kod Srba smatrala za sveto drvo.

Stari Sloveni su živeli u lipovim šumama i verovali su da ih lipa čuva od zla i uroka.Koristili su je i kao lek ali su je ipak sadili malo dalje od kuće.

U lipovim šumama  su sakupljali  med i vosak,a od meda su pravili svoje omiljeno piće- Medovinu..

U nekim krajevima i danas postoji vrovanje da će onaj ko poseče hrast ili lipu umreti ili teško oboleti.

Ukoliko to ipak uradi,mora na panju isečenog drveta da prinese žrtvu,odnosno da nekoj domaćoj životinji(obično kokoški),odseče glavu istom sekirom kojom je isekao stablo.

 

BREZA

27

Je drvo koje je bilo jako važno Slovenima koji su početak godine obeležavali paljenjem vatre od brezovih grana.

Često su,zbog zaštite od uroka od drveta breze pravili dečije kolevke,a bolesnici koji su imali groznicu,odlazili su u brezovu šumu gde bi protresli tri mlade breze nakon čega je njih prestajala da trese groznica.

Interesantno je da su sa prihvatanjem hrišćanstva  brezu počeli da smatraju za prokleto drvo jer je Isus šiban brezovim granama.

Lekovita svojstva breze su i danas poznata.Od kore breze se pravi tečnost za obloge i za rast kose,a brezove grančice se koriste u saunama.

 

BUKVA

bukva

Se smatrala za dobro i korisno drvo.Smatralo se da kući kod koje raste bukva ne mogu naštetiti nikakvi uroci.

Od drveta bukve pravile su se ritualne lule,a sam boravak ispod stabla bukve deluje umirujuće.

Kao lek protiv glavobolje koristi se stavljanje listova kao hladna obloga na čelo,a protiv želudačnih bolova stavlja se komad kore u usta.

Poznato je i  da su se u teškim vremenima mleli bukvini oraščići i od njih mesio hleb.

JASEN

jasen(1)

Je  veliko i snažno drvo i uvek je bio veoma poštovan.

Od ovog drveta su nekada pravljeni lukovi a ako je ispod ovog drveta izvirala voda,smatralo se da je to sreća za ceo kraj.

TISA

 

tisa-drvo

 

Je drvo koje uživa posebno poštovanje kod Srba i smatra se za zaštitno drvo.

Ovo drvo se ne seče ,a od njegovih grana se prave zaštitne amajlije u obliku krsta i nose se radi zaštite od zlih duhova i raznih opasnosti.

ORAH

orah

Za orah su takodje vezana interesantna verovanja.

Ovo drvo je izazivalo veliko poštovanje ali i strah kod naših predaka.

Orah se nikada nije sadio u blizini kuće,kako zbog korenja koje može da se zavuče pod temelj i sruši kuću,tako i zbog senke koja pada na kuću,a za koju se verovalo da predvidja smrt.

Isto tako se verovalo da nije dobro ni sedeti u hladovini ovog drveta i da će onaj ko zaspi isod krošnje oraha da se probudi bolestan,a možda se više i neća probuditi.

Verovalo se da je ovo drvo preko svog dugačkog korena povezano sa podzemnim,demonskim svetom i da u njega često udara grom.

Isto tako se verovalo da se u krošnji oraha sastaju veštice pa ako plod oraha bude suv i nejestiv,to je značilo da su u krošnji tog drveta bile veštice i takvo stablo je trebalo hitno da se potkreše a nekada i poseče.Problem je predstavljalo to što je ovo drvo jedno od onih koja ne smeju da se seku pa bi onaj ko ga je posekao morao na panju tog drveta da prinese žrtvu.

Ali bez obzira na sve,plodovi oraha su obavezni na stolu za Badnji dan i Božić.

 

BREKINJA

drvo-brekinja-1-830x0

se smatra ukletim drvetom jer se veruje da je Isus razapet na krstu od brekinjinog drveta.

Drvo brekinje se nikada ne seče niti se njime loži vatra.Veruje se da bi se onaj ko odseče brekinju,razboleo,ukočio ili bi naprasno umro.

Ako se neka grana sama odlomi od nje su se pravili jarmovi i čunovi za razboj.

DREN

drenjine-plod

Je drvo koje se uvek povezivalo sa zdravljem jer to drvo prvo procveta u proleće ,a zadnje daje zrele plodove.

Da bi deca bila otporna i zdrava „kao dren“ za bogojavljenje im se davalo da pojedu cvet drena a za Djurdjevdan bi se stavljao u vodu kojom su se ukućani umivali.

 

ZOVA

drvo-zova-830x0

Iako se i kora i list i cvet i plod zove korise u narodnoj medicini a na osušenom drvetu zove,zimi raste pečurka „Judino drvo“,zova se smatra za demonsko drvo.

VRBA

663643_vrba_ls

Vrba ne donosi žalost, nego se žalosni okupljaju oko nje da bi  se ohrabrili.Ona je drvo koje pruža utehu, razbistruje misli i omogućava  realnije sagledavanje situacije.

Vrba sa svojim pupoljcima predstavlja dolazak proleća i u srpskim verovanjima i religiji ima značajno mesto.

To je drvo koje ima svoj praznik,Vrbicu kada se vrbove grane osvećuju u crkvi i kada se pletu venčići koji se stavljaju deci na glavu.

Postoji više verovanja vezanih za ovo drvo.

Po jednom verovanju žalosna vrba je spustila svoje grane da bi zaštitila i sakrila Majku Božiju koja je sa Isusom bežala od progonioca.

Drugo verovanje kaže da se ispod njene krošnje okupljaju zlodusi i demoni pa se zbog toga u vreme grmljavine nipošto ne ide pod njenu krošnju, jer sveti Ilija Gromovnik ispod nje munjom gada djavole.

Po trećem verovanju ,njene grane i lišce, navodno, koriste veštice u pravljenju zlih čini a kome se od drveta žalosne vrbe napravi dugme i prišije na odelo tugovaće sedam godina.

Kuću u koju se unese grana žalosne vrbe uskoro će ispuniti tuga, a onaj ko sanja žalosnu vrbu-tugovaće sedam dana.

 

TUJA

Zlatna_tuja

Se ne smatra za dobro drvo i ne sadi se blizu kuće jer ako se nalazi na okućnici ona utiče loše na decu koja često obolevaju,a da se ne zna zbog čega.

Zato se tuja sadi na grobljima i daleko od kuće.

 

JORGOVAN

jorgovan

Je drvo koje bez obzira na lepotu svog cveta ne smatra za dobro drvo.

Verovalo se da se ispod jorgovana skupljaju razni duhovi a da se ispod crnog jorgovana nalazi ulaz u svet mrtvih koji čuvaju zmije.

Veruje se da ako jorgovan ponovo procveta u jesen,to najavljuje smrt nekog mladog a ako se bez vidljivog razloga jorgovan u proleće osuši,to najavljuje sušnu godinu.

 

KESTEN

kesten plod

Ovu priču ću završiti sa kestenom jer je ovo drvo za mene nekako posebno.

Pošto sam rodjena u mesecu junu ,a u dvorištu kuće gde sam rodjena je bilo ogromno stablo kestena,ja sam celo prvo leto svog života provela u hladovini koju je pravila krošnja ovog drveta.

Moja kolica su bila „parkirana“ u dvorištu.Iznad mene su bile grane kestena a ispod kolica naš pas koji me je čuvao.

Bilo je to mnogo davno i više ne živim u tom dvorištu.Odavno nema ni našeg psa Lole,a verovatno ni tog kestena ali se ja nekako raznežim kad vidim kesten u cvetu a uvek se sagnem ,pokupum i neki opali plod i stavim ga u džep.

Inače u narodu postoji verovanje da druženje sa ovim drvetom donosi srećne okolnosti.

Poznato je i da kesten olakšava reumatske bolove,uklanja nesanicu,oslobadja od depresije, anksioznosti , uroka i podmladjuje.

Kao što sam rekla,rodjena sam u mesecu junu i u horoskopu sam blizanac, a nedavno pročitah negde da BLIZANCIMA odgovara – orašasto drveće, tanko i sa puno grana, na primer kesten je idealan za ovaj horoskopski znak. 

 

 

 

 

 

KALENDAR , PISMO I ASTROLOGIJA SLOVENA

 

glagoljica

Svedoci smo da i danas mnogi  pokušavaju da Slovene prikažu kao necivilizovan narod koji nije imao ni svoje pismo ni kalendar i koji je svojim mnogobrojnim bogovima prinosio ljudske žrtve, iako za to nema nikakvih dokaza.
Istina,do skora nije bilo ni pisanih dokaza o tome kako su oni živeli i u šta su verovali.
Smatra se da su Srbi kao pagani došli na Balkan u periodu od 626.godine do 641.godine mada se ni to ne može tvrditi sa sigurnošću kao što se ne zna ni kako su znali koji je dan u nedelji ili mesecu.
Neki primitivni kalendar su ipak morali imati i pre primanja hrišćanstva jer su morali da znaju kada će biti mladina ili pun mesec i kada trebaju da započnu neki posao.

Naše folklorno nasledje i usmena kalendarska tradicija nisu bili dovoljni kao dokaz na osnovu koga bi se moglo zakljuiti da su Sloveni idavno imali svoje pismo i kalendar.

U svom delu „Slovo o pismenima“iz X veka,Črnorizac Hrabri tvrdi da su Sloveni pre primanja hrišćanstva za pisanje koristili crte i reze i da su Ćirilo i Metodije pri opismenjivanju Južnih Slovena već zatekli postojeće pismo,takozvane „črte i reze“.
Ovo pismo su nazivali i vlesovica,vinčansko pismo ili slovenske rune i njime je napisana čuvena Velesova knjiga.

VELESOVA  KNJIGA




velesova knjiga

Ovo je knjiga koja ima veoma neobičan sadržaj i sudbinu.

Rukopis je nastao krajem devetog ili početkom desetog veka i pisan je neobičnim pismom na brezovim daščicama a pronašao ga je 1919.godine pukovnik ruske carske vojske Fjodor Arturovič Izenbek u jednom porušenom zamku u Ukrajini.

On je skupio daščice koje su bile razbacane(38 komada),na kojima su bili ispisani tekstovi „Velesove knjige“ i poneo ih sa sobom.

Ovu knjigu mnogi istoričari smatraju najstarijim slovenskim spisom koji sadrži religijske tekstove o starim slovenskim božanstvima,istorijske zapise i naravoučenija.

Knjiga je dobila naziv po Velesu,slovenskom bogu polja pašnjaka i šuma,useva,stoke i životinja koji je bio zadužen za ishranu Slovena.

Sloveni su prvi ili poslednji snop žita nazivali „Velesova brada“ i taj snop se čuvao u kući, a od njega se kasnije pravilo brašno za posebne hlebove.

U hrišanstvu je Velesovu ulogu preuzeo Sveti Vasilije.

Iz ove knjige saznajemo da su Grci tvrdili da Sloveni nemaju svoje pismo i da su preuzeli grčko pismo ali se pominje i da je neki Grk morao da se krije po kućama da bi izučavao pismo Starih Slovena što je u suprotnost sa tvrdnjom da Sloveni nisu imali svoje pismo.

 

KALENDAR


stari sloveni

Srpski narodni kalendar je specifičan jer je to skup nepisanih pravila kojih se srpski narod pridržavao vekovima,uporedo sa crvenim.

Od crkvenog kalendara se razlikuje po tome što su imena praznika izmenjena i data imena praznika iz staroslovenske mitologije i data im specifična obeležja,tumačenja i naičin izračunavanja.

Postoje tvrdnje da su naši preci imali kalendarska znanja pre više od dve hiljade godina mada se to ne može sa sigurnošću tvrditi iako su 1958.godine u Ukrajini pronadjeni delovi glinenih posuda sa utisnutim kalendarom koji su bili stari oko sedamnaest vekova i imali su specifične „črte i reze“.

Ovi kalendari su imali složenu ornamentiku crteža i znaka koje uspeo da odgonetne ruski arheolog i istoričar Boris Aleksandrovič Ribakov koji je utvrdio da ti simboli predstavljaju simbole dvanaest meseci solarne godine.

Godina je na ovim kalendarima podeljena na dvanaest delova sa upadljivim simbolima vatre i sunca na osnovu čega se zaključuje da su Sloveni imali svoj solarni kalendar,sa jasnom podelom na godišnja doba,sa dvanaest meseci u kojima su poslovi i dani uskladjeni sa prirodnim pojavama(Oranje,setva,žetva,lov,gajenje biljaka),  uz tačno označene datume „paganskih“ praznika.

Stari Sloveni nisu proslavljali novu godinu kao što se danas proslavljali.

Oni su proslavljali početke polugodišta.Oko 1.marta se proslavljao Letnjak u čast obnavljanja prirode posle zime,a tom prilikom su se obavljali novogodišnji običaji koji su slični božićnim.
Po staroslovenskom kalendaru kojeg su se pridržavali naši preci(Sloveni)nnastupila je Nova 7527.godina.

 STARA IMENA MESECI

Nazivi slovenskih meseci na najjednostavniji način opisuju prirodu tog meseca u

zavisnosti od predela koji su naseljavali ,pa je tako:

januar – ljuti ili koložeg jer su ložena drva zbog hladnoće
februar – veljača ili sečko jer se zbog hladnoće sekla šuma

mart – mežnik ili derikoža jer je u to vreme ,pred kraj zime,već ponestajalo hrane pa su se ubijale i drale životinje
april -bokogrej ili ležitrava jer je sunce jače grejalo i moglo se ležati na travi.

maj - suhi ili cvetanj jer u to vreme biljke počinju da cvetaju .
jun -protaljnik ili trešnjar jer sazrevaju trešnje i drugo voće.

juli -letnik ili žetvar zato što je tada bilo pravo vreme za žetvu.
avgust -žarki ili gumnik zato što se tada žetva prenosila na gumno gde se vršilo žito.
septembar -gruden ili grozdober zbog berbe groždja.

oktobar -grljaznik ili šumopad(listopad) zbog lišća koje je počinjalo da opada.
novembar -studeni zbog hladnog vremena 
decembar -snežanj ili koledar i označavao je vreme snega i narodni ritual za doček nove godine.

 

                                                                  DANI U NEDELJI

Vrlo je verovato da su Sloveni ,pre nego što su došli na Balkan i primili

hrišćanstvo,imali svoje dane u nedelji i da je njihova nedelja imala šest dana i to

pet radnih i jedan neradni dan.

Nedelja je bila dan kada se ne radi,“ne dela“

Ponedeljak je bio dan posle nedelje“po nedelji“prvi dan)

Utorak je bio „vtori“dan(drugi dan

Sreda je sredina nedelje,srednji dan

Četvrtak je bio četvrti dan

Petak  je peti dan.

Subota je šesti dan,odnosno sedmi,ako računamo i nedelju.

Sloveni počinju da pominju ovaj dan tek sa prelaskom u hrišćanstvo i ima više

teorija o ovom danu.

Jedna od teorija je i da je ovo bezimeni dan jer nema slovensko poreklo već

potiče iz asirijskog jezika,odakle su ga preuzeli i Jevreji.

Ovaj bezimeni dan je posvećen opasnom božanstvu ije se ime ne sme pominjati

da se ne bi prizvalo zlo i posvećen je mrtvima.

   SLOVENSKA ASTROLOGIJA

 

astrologija

Stari Sloveni su verovali u život posle smrti.Oni su smatrali da se svako radja

pod jednom zvezdom i da posle smrti odlazi na neku od tih zvezda a to mesto

na nebu na kome borave duše umrlih oni su nazivali Irij.

Slovenska astrologija je slična ostalim astrološkim sistemima i odredjenim

planetama i saszeždjima odgovaraju odredjeni bogovi.

Slovenska godina je počinjala prolećnom ravnodnevnicom,odnosno prvim

Belojarom koji odgovara zodijačkom polju Ovna

Lada,boginja ljubavi koja po svojim osobinama odgovara rimskoj Veneri,vezana je za  sazvežje Bika.

Kupalo odgovara Blizancima

Krišnji odgovara sazvežju Raka

Dažbog(koji je kod slovena božanstvo sunca) odgovara Lavu

Maja Zlatogorka odgovara Devici

Veles odgovara Vagi

Perun koji je povezan sa planetom Mars,odgovara Škorpiji

 

Kitovras  odgovara Strelcu

Koled odgovara Jarcu 

Da ovi nazivi imaju veze sa narodnim obiajima ,potvrdjuje injenica da se i danas

u mnogim selima oko Božića slavi Koledo i pevaju koledarske pesme ali o

starosrpskim bogovima,mitologiji ,bićima i bajkama ću pisati sledeći put.

DA LI ČUVAMO OBIČAJE I SVOGA NARODA?

stari sloveni 7524
Ovaj blog sam počela da pišem sa željom da na jednom mestu sačuvam našeobičaje,verovanja i stare zanate jer su tradicija i običaji u životu jednog naroda pored jezika i religije, verovatno najpresudniji za stvaranje i očuvanje etničkogidentiteta tog naroda.

Kod nas se poslednjih 20-tak godina mnogo govori o povratku tradiciji ali je u ovomvremenu opšte globalizacije kada se gube mnoge posebnosti naroda i zamenjuju se univerzalnim i bezličnim vrednostima i kada mali broj ljudi zna zašto uživotu radimo neke stvari  i odakle potiču naši narodni običaji , prisutna opasnost odpomodarstva i izmišljanja i uvodjenja novih običaja  koji ne pripadaju našoj tradiciji.
Činjenica je da savremeni način života neizbežno unosi promene u naš život ,da se običaji menaju i da je teško odrediti kada je tačno neki običaj nastao.

Činjenica je takodje da su običaji nastali iz  potrebe da se  zadovolje različiteljudske potrebe, a kako su se te potrebe menjale, tako su se menjali i običaji .

 

Srpski narodni običaji potiču iz starih, prehrišćanskih verovanja koja su opstalado danas.Ti običaji su vezani za određene događaje, praznike …(zaštita zdravlja,izlečenje,prizivanje kiše…) i prate ih razni obredi i rituali za koje se veruje da će pomoći.

 

Religija Srba pre dolaska na Balkan je bila prirodna religija.

 

Naši preci nisu imali ime za svoju veru već su jednostavno živeli na način koji jeta vera propisivala.Njihova vera se zasnivala ma silama prirode ali kroz raznebogove i bića.

Svoje bogove su veoma poštovali ali su sebe smatrali potomcima tih bogova i obraćali su im se kao sebi ravnim.

Srbi su svoje bogove poštovali na otvorenom prostoru uz prinošenje žrtava i pevanjekao u drugim mnogobožačkim religijama mada se ne mogu naći dokazi da suprinošene ljudske žrtve što je slučaj kod velikog broja naroda.

Oni su imali  šumska svetilišta( svete gajeve) koja su uglavnom srušena  kada suprimili hrišćanstvo ali je vera starih Slovena bila izuzetno jaka što se vidi iz toga što su posle prihvatanja hrišćanstva mnogi hrišćanski sveci dobili osobine starih bogova,a dani posvećeni nekom bogu,postali dani posvećeni svecu

Narod je bio spreman da prihvati novu veru samo ukoliko se zadrže običaji a bogovi ostanu,makar samo kroz svoje osobine.

U svetilišttima starih Slovena su se nalazili kumiri.

 

Slovenska-mitologija2

 


Kumiri 
su bili kipovi iz rađeni  u hrastovom drvetu ili kamenu sa likom slovenskog božanstava a postavljani su na  brda u okolini naseljenih mjesta.

Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka koga je  primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Veoma je rasprostranjeno  verovanje da proslavljanjem slave Srbi samo odaju poštu svecu koji je zamenio prethodnog paganskog boga-zaštitnika.

 

th

Slava - krsno ime ili krsna slava je prastari narodni običaj proslave zaštitnika doma i porodice kojim se održava veza sa precima i poreklom a najbolje se i najduže od svih slovenskih naroda se održao kod Srba.

U srpsku tradiciju slava je stigla1862.godine i to tako što  je posle primanja hrišćanstva postalo jasno da je nemoguće iskoreniti paganske  narodne običaje i tradiciju,pa je mitropolit  Srbije Mihailo uobličio slavu.

Danas, pored porodične slave, postoje i crkvene, gradske, zanatlijske, pa čak i stranačke slave.

Poznato je, da se porodična slava nasleđuje “s kolena na koleno”, sa oca na sina ali danas slavu žele da slave i ljudi koji nemaju tu tradiciju u svojoj porodici.

Neki od njih su se raspitali koju su slavu slavili njihovi preci i nastavili da slave tu slavu,a drugi sami biraju slavu koju žele da slave.

Oživljavanje ovog  lepog običaja našeg naroda medjutim,prate pojave koje ugrožavaju njegov  duhovni značaj.

Ranije se podrazumevalo, da onaj kod koga se ide na slavu, treba da bude pozvan u goste kod onoga ko mu je bio gost  kada on slavi svoju krsnu slavu.

Takodje se podrazumevalo da ako ste jednom pozvani na slavu,to  znači da ćete stalno biti pozivani kao i da će se ta tradicija prenositi i na buduće generacije.

Proslava slave je bila prilika da se bliski ljudi okupe i zajedno uspostave duhovnu vezu.

Domaćin je spremao posluženje za svoje goste a jedini pokloni koje su gosti donosili bili su jabuka za domaćicu i kocke šećera za decu.

Danas se ovaj  običaj prilagodjava  savremenim uslovima tako da proslavljanje slave u kafani ili organizovanje preskupih slava vise nije retkost zbog čega  ovakve proslave postajuproblem za mnoge goste.

Ljudi koji nisu u stanju da na slavu odnesu skup poklon domaćinu od koga su za svoju slavu dobili skup poklon ili da obezbede bogato posluženje ,odustaju od odlaska na slave.

Tako danas slave sve više postaju statusni simbol,odnosno potpuna suprotnost onome što je nekada bila i šta treba da bude.

Rekla sam već da savremen način života neminovno dovodi do nekih promena i u obeležavanju običaja .To se dogodilo i sa prihvatanjem Hrišćanstva, ali su naši preci prihvatajući novu veru ,kroz razne običaje sačuvali i puno uspomena na slovenske bogove i način života.

Nova vera se mogla približiti stanovništvu samo ako se zadrže običaji i ako mnogi hrišćanski sveci dobiju osobine starih bogova što pokazuje koliko je bila jaka vera starih Slovena koji su na Balkan došli kao pagani i bili izloženi pritiscimada prihvate hrišćanstvo.

Vladarska porodica(veliki župan Mutimir )se prva pokrstila ali se stara slovenska vera održala kroz pravoslavlje i narodne običaje (proslava Božića,Uskrsa,svadbe,krštenja,kumstva…)koji obiluju paganskim ritualima i o kojima ću posebno pisati.

PRIČA O KREČU,KREČANAMA I KREČARIMA

 

krečana

krečana

Znam da će većina vas kada vidi ovaj naslov pomisliti „Priča o kreču?

Kakva može biti priča o kreču?“

I meni su u školi lekcije o kreču ,sa svim onim formulama,bile neinteresantne ali ja ovde neću pominjati ni formule ni istorijat ni dosadne podatke.
Pa o čemu ću onda pričati?
Pričaću o tome kako se kreč pravio nekada a negde se,istina retko ,i danas pravi i gde se sve koristi.
Moje interesovanje za kreč se javilo nedavno kada je mojoj prijateljici bio potreban negašeni kreč ali onaj koji je pečen isključivo na drvima .Od tog kreča je trebala da pravi krečnu vodu i koristi je kao lek.
Počela sam da tražim kreč misleći da ću ga lako naći a tako sam shvatila da o kreču može da se ispriča više priča.

                                          Dobijanje kreča

Moram ipak da počnem od dobijanja kreča.

Možda reč „dobijanje“ nije adekvatan izraz jer se kreč ne dobija .Proizvodnja kreča je težak fizički posao za koje je potrebno i znanje.

Najteži deo posla je zidanje krečane jer se svaki kamen ručno ugradjuje.

Za jednu krečanu od koje se dobije 5 ili 6 tona negašenog kreča, potrebno je oko osam tona kamena krečnjaka i oko 25 kubika drveta.

Krečana se obično pravila u nekoj uvali ili vrtači i to tako što se u sredinu zabode kolac pa se uz pomoć kanapa  iscrta krug i tako odredi veličina krečane.

                                            Izgradnja peći

 

izgradnja krečane

izgradnja krečane

 

Pošto je odredjena širina jame(dva do tri metra) odredi se i dubina (poluprečnik kruga).Ova rupa se zatim oblaže kamenjem (temeljcima) sve do ploče,na kojoj se prave vrata za ubacivanje drveta a na suprotnoj strani se prave vrata za izbacivanje žara i pepela.

Otesani kamen se redja u obliku svoda a sredina se zatvara kamenom u obliku piramide.

Na oko 50 do 60 cm od kamenog zida u zemlju se zabijaju dugački kočevi oko kojih se plete plot a izmedju zida i plota se nasipa zemlja i sitno kamenje .To je košuljica koja sprečava dotok hladnog vazduha koji bi usporio pečenje kreča.

Na kraju se u krečanu stavlja „tovar“ ili krupno kamenje. Krupno kamenje u krečani ređa se u obliku zaobljene kupe koja mora biti visoka onoliko koliki je prečnik rupe.

Na kraju se sve pokrije slojem zemlje od oko 30 cm a oko krečane se kopa kanal koji ako padne kiša ,odvodi vodu dalje od krečane.

 

iskop kamena

iskop kamena

 

                                                      Pečenje

pečenje kreča

pečenje kreča

Kada su izvršeni svi pripremni radovi donose se drva (bukova)za pečenje i peć se pali.

Od tog trenutka krečari skoro da i ne spavaju jer vatra nikako nesme da se ugasi.Smenjuju se oni tako na svakih 5 sati jer ne može dugo da se izdrži pored peći u kojoj je temperatura od 1.000 do 1.800 stepeni Celzijusovih.

Vatra se loži neprestano i pečenje traje obično oko 40 sati  a kada kamen počne da se pretvara u kreč,krečana se zatrpava crvenim kamenom koji u njoj održava visoku temperaturu.

Posle hladjenja raspliće se plot i sklanja zemlja kako bi se došlo do kreča.

 

hladjenje kreča

hladjenje kreča

Tako je dobijen negašeni kreč i priča o kreču može da počne.
                                                  Gašeni kreč

Negašeni kreč je u obliku grudvi a gasi se tako što se u sanduk za gašenje sipa odredjena količina negašenog kreča pa se onda nalije voda a to se radi pažljivo jer dok se raspada i gasi,kreč razvija temperaturu od oko 150 stepeni Celzijusa.

Gašeni kreč se koristi u          gradjevinarstvu,poljoprivredi,medicini,kozmetici,domaćinstvima..

                                                    Krečenje

 

krečenje stana

krečenje stana

 

Jeste li primetili da i danas svi koriste izraz „krečenje stana“ iako retko ko stvarno koristi pravi kreč?

Ipak,onaj kome je stalo do ekološki zdravih materijala ,pogotovu u stanu u kome živi,stvarno kreči!

Ako se kreči pravim krečom ,mora se krečiti u dva sloja a u prvi sloj se obavezno stavlja pesak.Pretpostavljam da to ima veze sa vezivanjem za podlogu mada mi moler koji je kod nas krečio nije znao da kaže zašto.

U drugi sloj se može dodati toner za disperziju ali se mora dodati više tonera i napraviti jača  boja jer izbledi kad se osuši.

 

                                          Živi kreč čisti štale i bunare

 

štala

štala

 

Ne,nije šala.Kreč je odlično dezinfekciono sredstvo i nekada se u seoskim domaćinstvima koristio za krečenje štala,svinjaca i kokošinjaca.

Koristili su ga i za dezinfikovanje vode u bunarima,bacali su isitnjen na njive ili u jame sa uginulom stokom.

Posle velikih poplava pre par godina ,negašeni kreč je bacan i po njivama i po barama iz kojih se voda dugo nije povlačila ali pod stručnim nadzorom a ugašenim krečom poljoprivrednici i sada kreče stabla u svojim voćnjacima i tako ih štite i od insekata i od glodara.

 

                                   Kuvate li slatko od šljiva ili kajsija ?

 

slatko od šljiva

slatko od šljiva

 

Mislim da svaka domaćica koja kuva slatko od šljiva,zna da joj je neophodan kreč.

Recepata ima različitih ali je kreč neophodan.Krečna voda u koju se spuštaju oljuštene šljive pomaže da šljive ostanu cele i čvrste.
Recept za slatko od šljiva

Potrebno:
– 1 kg šljiva

– 1 kg šećera

– 1 limun koji se opere i iseče na kolutove

– 250 grama kreča

– 4 litra vode

Priprema krečne vode:

250 grama negašenog kreča se rastvori u 2 litra vode pa se doda još 2 litra vode.To se promeša i ostavi da se voda izbistri.Onda se krečna voda pažljivo odlije i u nju se stavljaju oljuštene šljive iz kojih su izvadjene koštice.

Priprema slatka

Šljive se oljušte,izvade im se koštice i stave se u krečnu vodu u kojoj odstoje oko 1 sat nakon čega se stavljaju u djevdjir,ocede i dobro isperu.
U medjuvremenu ste ušpinovali šećer sa malo vode i kada se dobije gustina meda u šerpu se spuštaju šljive i dodate kolutove limuna.Ako volite,u svaku šljivu možete na mesto gde je bila koštica da stavite polovinu jezgra oraha.
Šljive se onda kuvaju(bez mešanja) i kada vidite da je kuvanje gotovo,šerpu skidate sa šporeta,pokrivate je vlažnom krpom a kada se sasvim ohladi sipate u tegle.

 

                                            Kreč u farmaciji

Da,krečno mleko se i danas koristi u farmaciji protiv svraba od ujeda insekata i kod zasušivanja krastica kod boginja a koristi se i za negu bebine guze.Jednostavno je za upotrebu i nema neželjena dejstva.

Ako ga koristite zbog ujeda insekta ili alergije,najbolje je da ga stavite direktno na ta mesta i ostavite par sati da deluje.Može se njime namazati i celo lice ali se najpre mora očistiti a bočica sa krečnim mlekom promućkati pa kad se mleko lepo sjedini,naneti ga na vatu ili gazu i njime premazati lice.

Eto,opisala sam kako su ljudi nekada i to vekovima pravili kreč a ovaj zanat je kao i svaki drugi imao svoje specifičnosti u zavisnosti od geografskih osobina sredine  ali i od razvoja nauke i industrije.

Ovaj stari zanat  koji se prenosio sa kolena na koleno u mnogim porodicama ,skoro da više i ne postoji a majstora krečara je sve manje ali kreč je i dalje tu i pored novih i jeftinijih materijala i savremene tehnologije.

Sada se proizvodi u savremenim krečnim pećima ali se i dalje proizvodi.

 

 

KORPARI – STARO I RETKO ZANIMANJE

 

stolica od vrbovog pruća

stolica od vrbovog pruća

Volite li proizvode od pruća?

Ja prosto ne mogu da im odolim.

Još kao dete sam pokušavala da uplićem grančice i napravim nešto sama,ali ti su pokušaji,naravno,bili bezuspešni.

Na vašarima (Obrenovac i Šabac) redovno obilazim štandove sa proizvodima od pruća i divim se korpicama i stolicama koje su tako udobne i savršene za odmaranje,sedenje,leškarenje….

Dugo sam mislila da se korpe i sve druge lepe stvari pletu od žalosne vrbe jer sam samo tu vrbu prepoznvala a onda sam na obali Save videla velika stabla vrbe čije grane nisu visile kao one kod žalosne vrbe a i neko „grmlje „za koje su mi rekli da je ustvari vrba.

Od jednog korpara sam saznala da se za pletenje u korparstvu najviše koristi crvena vrba i da ona najčešće raste u rečnim dolinama i na šljunkovitim nanosima ali da se ona sadi i gaji za potrebe ovog zanata.

 

crvena vrba

crvena vrba

 

A znate li koliko je truda,rada i umeća potrebno da se izradi jedna korpa?

Jedan iskusni korpar mi je rekao da u zavisnosti od toga kakva je korpa,treba i do 6 sati intezivnog rada ,odnosno pletenja.

Korparstvo je težak zanat i ubraja se u muške zanate jer da bi se došlo do sirovine(vrbe),treba prvo zemlju obraditi, pa vrbe zasaditi,pa okopavati ,kositi…

Početkom XX veka je u Srbiji ,korparstvo bilo veoma razvijeno i to najpre ,kao i većina zanata,u vidu domaće radinosti.

Kao osnovna sirovina korišćena je crvena vrba koja raste na proplancima ,voli vlažno zemljište,ima gipke i savitljive grane i brzo pušta korenje.Od toga na kakvom zemljištu raste,zavisi i kakav će biti kvalitet vrbe jer tvrdo zemljište daje tvrdo drvo ali se takvo drvo teže plete.

Posle sađenja, pruće se vrlo brzo primi i brzo raste, jer je to u stvari vrsta brzorastuće vrbe,ali iako se kaže da „vrba raste kao iz vode“ ima tu dosta posla.Najvažnije je da zemljište na kome se vrba gaji bude bez korova.

    -   Košenje vrbe                             

U kasnu jesen,kad opadne lišće,počinje košenje vrbe.Nekada se kosilo ručno,pomoću „kosira“ a danas je mnogo lakše jer se kosi traktorskom kosilicom.

Kad se pokosi dovozi se kući u dvorište i odmah se klasifikuje po dužini i kvalitetu i vezuje u snopove a onda nastupa težak i prljav posao.

 

priprema vrbe

priprema vrbe

 

  -    kuvanje pruća i ljuštenje

 Kuvanje se obično vrši u velikim kazanima na otvorenom prostoru.

Pruće se stavlja u hladnu vodu i kuva od 6 do 8 sati a ponekad čak i 12 sati uz nalivanje vode.

Nakon kuvanja pruće se hladi a onda se počinje sa ljuštenjem kore sa pruća.

Iako se danas to ne radi ručno već postoji mašina koja skida koru,ipak je za ovaj posao potrebna snaga.

Pošto je pruće oguljeno ponovo se klasifikuje i odredjuje mu se namena pa se ponovo suši.

     – Sušenje

Za sušenje je bitno da se pruće ne nalazi direktno na suncu.Posle par dana sušenja izvrši se proba.Ako prut pri savijanju pukne znači da je konačno sve spremno za pletenje i da počinje najlepši deo posla.

 

sušenje vrbe

sušenje vrbe

 

 –  Pletenje

Pletenje je onaj najlepši deo posla kada se mašti da na volju ali je pored lepote važna i čvrstina koja se postiže jakim preplitanjem.

Kuvano i suvo pruće se pre pletenja korpi potopi bar sat vremena u hladnu vodu koja mu privremeno vraća elastičnost ali  ako pletenje potraje,pruće treba češće namakati jer se brzo suši i onda lako puca.

.

pletenje korpe

pletenje korpe od vrbovog pruća

 

Kod pletenja korpe  korpar najčešće sedi na niskoj klupi i pletenje počinje od dna ka gornjem delu ,a korpu završava izradom ručki.

 

pletenje korpe od vrbovog pruća

pletenje dna korpe

Korpari često koriste i različite drvene kalupe za svaki proizvod.

U pletenju se koristi celo pruće ali se pruće može i rascepiti po dužini spravom od drveta koja se zove cepač i koja cepa prut na tri dela.Tako se dobijaju tanke trake koje se zovu vitre.Ove trake se prilikom pletenja drže izmedju kolena i njima se najčešće obavijaju drške ili spojevi na korpama i nameštaju a mogu da služe i za pletenje ali osnovni kostur mora biti od punog pruća.

  –  Završna obrada

Kada završi ceo predmet korpar započinje završnu obradu.Danas to uglavnom znači da se predmet farba,lakira i često ukrašava dekupažom.

Meni je najlepši ,naročito nameštaj,u prirodnoj boji.

Farbani mi ne deluje toplo i prirodno mada neke kombinacije bele boje i šarenih jastuka  mogu lepo da izgledaju i u savremenom stanu.

 –  Čuvanje pruća

Dešava se da korpar ne upotrebi svo osušeno pruće već ga čuva za kasniju proizvodnju.

Ako je pruće neoljušteno može se upotrebiti ( posle pripreme) i nakon godinu dana a ako je skuvano ,oljušteno i prirodno osušeno,može da čeka na pletenje mnogo duže.

   -Šta se koristi u mojoj kući

 

polica za knjige

polica za knjige

moja pletena korpa

korpa od vrbovog pruća za moga psa

poslužavnik

poslužavnik

korpica za hleb

korpica za hleb od vrbovog pruća

flaša za rakiju

flaša za rakiju

pletena korpa

pletena korpa

kofer od vrbovog pruća

kofer od vrbovog pruća

 

I da Vas pitam sada kada ste (ako ste) sve ovo pročitali,da li mislite da je korpa od pletenog vrbovog pruća stvarno skupa?

PETLJA PO PETLJA I GOTOV ŠAL,KAPA,DŽEMPER ……

th (1)

Zima već prolazi a ja još pletem i to mi prija.

Verovatno ste i vi pročitale članak o pletenju koji je nedavno objavljen  i u kojem se tvrdi da je naučno dokazano da je pletenje misaona praksa meditacije i koncentracije i da je nerologija priznala pletenje za novu jogu za mozak.

Kažu da pletenje smanjuje nivo stresa i anksioznosti,smiruje i doprinosi osećaju ravnoteže pa se ubrzo osete pozitivne promene u različitim oblastima života.

Kad malo razmislim zaključujem da je ovo uglavnom tačno ali kada sam kao dete počela da učim pletenje,to sigurno nije bio moj motiv.

Nisam tada znala ni za stres ni za anksioznost ali me je privlačila mogućnost da samo uz pomoć dve igle od klupčeta vune napravim nešto lepo.

Pošto sam još u detinjstvu bila malo „na svoju ruku“,odbijala sam da mi neko pokae kako se plete pa sam uzimala mamine „enske časopise“ ,gledala slike,čitala uputstva i petlja po petlja isplela sam sebi prsluk.

Da,bila sam prilično samouverena i nisam htela da pletem šal ili nešto tako jednostavno nego sam odmah krenula sa  modelima gde se petlje“ oduzimaju“.

Ovaj članak koji sam pomenula,naterao me je ne samo da se setim svog početničko pletenja već sam pomislila i na one žene koje su pre stotinak godina plele.One takodje nisu znale šta je to anksioznost i stres ali su, uglavnom zimi i to u društvu provodile mnoge večeri pletući.

Te večeri su i za njih bile prijatne ali one nisu mogle da jednostavno odu do prodavnice  i izaberu vunu koja im po boji i debljini odgovara pa da samo sednu i počnu ovaj opuštajući i kreativan posao.

OBRADA VUNE

Put od šišanja ovaca pa do klupčeta vune bio je prilično dugačak i naporan.

Ovce su se šišale uglavnom jednom godišnje i to leti .

Šišale su se posebnim makazama i to tako da runo ostane u jednom komadu a ostrižena vuna se morala prvo oprati.Prvo se potapala pa onda prala u potoku ili reci pa se onda sušila.

ETN_1a

 

Osušenavuna se razvrstavala po kvalitetu i onda se raščupavala pa se vršilo grubo grebanje većom čvrstom četkom koja je imala metalne zupce.Tako se vuna čistila  a potom se radilo i fino grebanje da bi se vuna lepo izgladila i lakše prela.

Tek kad bi se ovako pripremila,vuna je bila spremna za predenje.

Predenjem su se bavile žene i to najčešće dok su čuvale stoku.

Pri predenju se ovako očišćena vuna privezivala na preslicu koja  se zatakne za pojas pa se levom rukom ravnomerno čupka vuna a desnom se okreće vreteno i nit koja se dobija,namotava se na vreteno.Opredena predja se smotavala sa vretena u klupče.

Ako je predivo trebalo da bude deblje vršilo se pripredanje koje se vršilo na sledeći način:Uzimala su se dva ili tri klupčeta,stavljala u neku posudu iz koje neće“pobeći“ pa su se spajale niti i stavljale na predilo koje se okretelo i predje ponovo upredala i stavljala na motovilo da bi se dobile kanure i vuna mogla da se boji.

Vunena predja se najčešće bojila u lukovini,šljivovoj ,trnovoj ili orahovoj kori ili u prokuvanom lišću i grančicama zelene paprike.

Obojena vuna se ponovo sušila i namotavala u klupka i tek tada

je bila spremna za pletenje.

Plelo se kod kuće ili dok se čuva stoka ali se stvarno uživalo u toku zimskih večeri kada su išle jedna kod druge na posedak da zajedno pletu i druže se.

Sada na tržištu ima mnogo različitog prediva i po sastavu i po bajama ali se često desi da se iznerviram kad mi „zafali“ još jedna štringla a ne mogu da je nadjem u najbližoj prodavnici .Tada se setim kako se nekada dolazilo do vune pa shvatim da mogu i malo da prošetem do druge prodavnice(šetnja je zdrava) ili da kupim drugu boju i malo razvijam kreativnost.

A što se tiče prediva,iako je „mešavina“ mnogo mekša i lepša za rad,ja ipak najviše volim da pletem vunu jer je ona prirodni toplotni izolator.

Unutrašnjost vunenog vlakna preuzima vodenu paru a spoljašnja površina odbija vodu pa suvo vuneno vlakno može da prihvati i do  33% vode u odnosu na svoju težinu a da se nema osećaj da je vlažno.

Vuna se suši mnogo brže od pamuka  a vlakno je elastično pa se ne gužva kao pamuk ali ću uskoro početi da pletem i od pamučnog prediva jer stiže leto.

Evo nekoliko mojih radova da ne bude da samo pričam i pišem o pletenju.

15578913_10209414555752091_368275422676963299_n

IMG_20161120_14563112592333_10206791817905284_3415553509960612915_n

 

 

www.starizanati srbije rs

Објавио Milica Djokic у 05:31

VOLITE LI NAKIT?

images (1)

Znam  da će mnoge žene reći da ga ne vole i da ga ne nose.

Možda samo burmu.

I sama spadam u one koje se ne kite baš previše.Oni sjajni kamenčići(dijamanti,brilijanti,rubini…) me nešto ne privlače ali kada vidim FILIGRANSKE narukvice,prstenje i broševe, moram da  zastanem i da im se bar divim.

Istina,danas retko može da se nadje pravi filigranski nakit osim u muzejima i antikvarnicama  jer je filigranstvo u Srbiji postao zaboravljen zanat iako je to  zanat koji se svrstava u umetnost.

Majstori ovog zanata nemaju mustre i šeme.Oni „iz glave“  od filigranske žice prave šare(krugove,cvetiće,geometrijske šare) pa na  ovako izrađene predmete ponekad stave sitne metalne kuglice i ukrasni kamen.

krstic03b

fotografija sa interneta(pokimica.com)

Kažu da  sada izloge svetskih metropola uglavnom krase radovi majstora filigrana iz Italije,Indije i Rusije mada su mnogi komercijalizovali svoj rad pa umesto ručnog izradjuju liveni ili poluliveni nakit.

Ima,medjutim kod nas još pravih majstora ovoga zanata koji rade ručno i stvaraju prava mala remek dela  tako što srebrnu ili zlatnu žicusavijaju,upliću i medjusobno vezuju formirajući složene motive .

Ovi motivi su se nekada polažu  na metalnu podlogu ili su ostaju slobodni(čipkasti)

KAKO JE I KADA OVAJ ZANAT STIGAO U SRBIJU

Filigranski zanat je zapravo nastao u okviru  kujundžijskog zanata.

Najpre su kujundžije izradjivale nakit  koji je ispunjavan ornamentima od isprepletanih  srebrnih žica što je bio izuzetno precizan rad jer i sama reč filigran,koja je latinskog porekla,znači „nešto precizno“

Vremenom su se majstori filigrani usavršavali , osamostalili i počeli da pored nakita prave i kutije za čuvanje nakita i novca,lule,ženske  torbice,da ukrašavaju oružje(ručke za sablje,noževe,puške)

images

fotografija sa interneta(pokimica.com)

 

Filigran je bio veoma raširen i u starom srpskom zlatarstvu i predstavlja srpsko srednjovekovno nasleđe a na formiranje filigrana i srpskog zlatarstva uopšte veliki uticaj su imali i Istok i Zapad.

Početkom XIII veka u Srbiji počinje da se izradjuje skupoceni nakit i u prvo vreme se u njegovoj izradi vidi jak uticaj Zapada ali već krajem ovog veka preovladava uticaj Vizantije.

prsten kralja Stefana Prvovenčanog(riznica Studenice ,prva polovina XIII veka)

Prsten Stefana Prvovenčanog(riznica Studenice XIIIvek) je primer preplitanja stilova na izradu nakita u Srbiji . Precizna izrada, zlatna filigranska žica, granule, sve odaje ruku majstora koji je izvanredno dobro upoznat sa tananom tehnikom filigrana

U naše krajeve filigran je  došao pod uticajem Vizantije što se vidi na sačuvanim primercima prstenja i narukvica koje su najčešće izradjivane od srebrnih pločica na koje je lemljena filigranska žica.

Svoj vrhunac umetnička izrada nakita od filigrana je doživela u vreme kralja Milutina mada su se pored nakita izradjivali i krstovi i drugi predmeti koji su se koristili u liturgijskim službama.

Posle osvajanja naših krajeva od strane Turaka, pored latinskog naziva filigran u upotrebu ulazi i turski naziv „srma“ i filigran postaje jedna od najzastupljenijih tehnika za izradu nakita od srebra i zlata.

KAKO SE IZVLAČI ŽICA ZA FILIGRAN

liquid-silver

Kao što sam već rekla,filigar se najčešće radio od tanke srebrne žice a žica se dobijala tako što se srebro topi na temperaturi preko 1.000 stepeni a

dobijena tečnost  se zatim uliva u minijaturne kalupe pa se dobijena žica kuje na nakovnju i isteže sve dok ne dobije željenu debljinu.

silver-mold

Izvlačenje na kalibar se vršilo pomoću metalne ploče sa više otvora različitog prečnika a najuži otvor je bio debljine vlasi kose.

Kasnije se za izradu srebrne žice koristio „rubin“,odnosno kružna mesingana pločica sa rubinom  i rupicom na sredini kroz koju se provlači žica.

Vremenom se alat menja i image14usavršava pa se za izvlačenje žice koristi i čekrk.

To je sprava u obliku sanduka koji je na sredini imao pregradu od drveta u koju je umetan „srmenjak“ kroz koji se provlačila žica ,a na krajevima sanduka su bili valjci sa ručicama za okretanje.

Žica se namotavala na jedan valjak ,provlačila kroz „srmenjak“, namotavala na drugi valjak i motala ručicom.

Krajem XIX veka počinje da se koristi mašinski napravljena žica koja,u zavisnosti od toga za šta će se koristiti,može biti jednostruka ili upredena od dve ili više žica.

IZRADA FILIGRANA

Prema načinu izrade, filigran se delio na pravi i pseudofiligran ili lažni filigran.

PRAVI FILIRAN se radio na dva načina:

filigran1 (1)

PRVI NAČIN( Vazdušasti ili lelujavi filigran)

Kod ovog načina  mora da se prvo uradi osnovna kontura(mustra) koju majstor zamisli i ona se radi od deblje žice a kasnije se radi „punjenje“,odnodno ispunjavanje prostora tanjim žicama.

DRUGI NAČIN  za izradu podrazumeva  srebrne niti ili trake kao podlogu  sa šarom  koja je u stvari baza.

Kada se svi delovi spoje, a spajaju se lemljenjem , sledi dopunsko ukrašavanje.Dodaju se sitne srebrne kuglice,sitnije i krupnije pločice različitog oblika,pa tračice i polulopte a često se dodaje i ukrasno kamenje.

filigran

LAŽNI FILIGRAN

Se radi tako što se predmet izlije u kalup a zatim se doradjuje struganjem,graviranjem,bušenjem i kuckanjem kako bi ličio na pravi.

Ovog lašnog filigrana je danas sve više jer se izradjuje brže i za njegovu izradu nije potrebno majstorstvo i umetnički talenat.

Samim tim ovakav nakit je i jeftiniji i brže se i bolje prodaje .

Ovi predmeti su znatno grublji,nemaju lepotu i prefinjenost pravog filigranskog nakita ali su dostupniji kupcima koje sve više interesuje cena a ne da li je to ručni rad.

ŠTA PRAVI ĆURČIJA ?

nosnja

Danas je mnogim ljudima zanimanje „ćurčija“ protpuno strano i nemaju pojma šta on pravi, a nekada je  bilo nezamislivo dočekati zimu bez proizvoda ovih majstora jer su oni pravili odeću od jagnjećih, jarećih, ovčijih i kozjih koža i krzna.

Ovaj zanat,koji je još poznat i kao kožušćarski ,veoma je star i smatra se da potiče iz srednjeg veka.

U Studeničkom tipiku je zabeleženo da su ih nosili kaluđeri a 17. Veku ćurčije se pominju u Banatu,Bačkoj i Sremu.

Sredinom 19.veka ovaj zanat je bio veoma razvijen u jugoistočnoj Srbiji.

Zanat se učio tri godine nakon čega se dobijalo zvanje kalfe.

Kalfa je bio polukvalifikovan majstor koji je posle još dve godine učenja i usavršavanja polagao majstorski ispit.

SVETI ILIJA – ZAŠTITNIK ĆURČIJA

Ćurčije su kao i ostale zanatlije imali svoj esnaf.

Esnaf je imao svoj grb,pečat i zastavu sa likom svetog  Ilije koji je njihov  zaštitnik.

Slava svih ćurčija je sveti  Ilija.

Postoji verovanje da je sveti Ilija bio ćurčija i to najbolji.

Njegovi kožusi su bili najbolje uštavljeni  i  nisu imali neprijatan miris koji imaju svi kožusi.

On je posle smrti ostavio jedan kožuh u nasledje ćurčijama ali nikoga nije uputio u sve tajne svog zanata Zato su oni njega proglasili za svog zaštitnika i sebi postavili za cilj da urade kožuh koji će biti najsličniji onim koje je radio sveti Ilija.

kožuh

 

Mnogi su ćurčije izjednačavali sa šnajderima koji šiju kožu mada su ćurčije nogo više od šnajdera.

Oni  najpre, prerađuju kožu, što je najduži  i najteži  deo posla, pa je tek onda šiju.

curcija

Kože za preradu su nabavljali od mesara  a onda su počinjali sa  struganjem kože od mešine posle čega se pristupalo štavljenju kože.

stavljenje

Koža se stavlja u kacu u kojoj je  štav (mešavina vode, soli, mekinja i kukuruznog brašna)u kojoj ostaje od 15 do 50 dana a s vremena na vreme se meša i prevrće.

Posle toga se vadi i suši na suncu nekoliko sati i ručno i tegli dok se sasvim ne ispravi.

Koža se rasteže na 120 santimetara dužine i 80 santimetara širine.

Ostaci mešine se stružu gvozdenom teglicom i onda sledi čukanje(šibanje tankim prutom)

Sve   je ovo potrebno stručno uraditi pre nego što se počne sa krojenjem i šivenjem kože.

koza

Nekada se koža šila čeličnom ćurčijskom iglom i dobar majstor je mogao za jedan dan da sašije i tri kožuha.

Sa razvojem zanata pojavili su se i razni alati kao što su:  mašina za šivenje kože, mašina levica, dećušara, kalup za šubare, menđela za struganje koze, baker mašina za struganje.

Tako je zanatlija izradjivao proizvod od sirove kože do gotovog proizvoda. .

Ćurčije su uglavnom pravile kožuhe od jagnjeće ili ovčije kože s runom koje pokriva unutrašnju stranu kožuha  a ovakav kožuh  uvek zadržava svoj oblik.

On ne propušta vetar i leti hladi,zimi greje i vodootporan je.

Prvi kožusi su u Srbiji bili bele boje i jednostavnog kroja bez ikakvih ukrasa  i služili su samo za zaštitu od hladnoće a polovinom 19.veka  kožusi počinju da se boje i ukrašavaju .

BOJENJE KOŽE

Pored prvobitno belih,vremenom su kožusi počeli da se ukrašavaju.

Koža se najpre farbala a boja se pravila od osušene dudove,orahove,brestove I jabukove pečurke.

Pečurke bi se istucale u drvenoj posudi i onda kuvale.

Dužina kuvanja je zavisila od toga koliko bi trebala da bude intezivna boja.Ako se kuva duže,dobija se tamnosmedja boja a ako se manje kuva,boja je svetlija.

Kada se završi sa kuvanjem boja se procedi i pomoću krpe se nanosi na kožu koja je prethodno učvršćena za tezgu da se pri bojenju ne bi pomerala.

Onda se vlažna koža prebaci preko konopca i suši  ali ne na direktnoj sunčevoj svetlosti.

Tek kada se dobro osuši počinje se sa krojenjem i šivenjem.

UKRAŠAVANJE – CIFRANJE

Kožusi su se uglavnom nosili na selu i nosili su ih i muškarci i žene i deca.

Devojački i momački kožusi su se posebno ukrašavali raznobojnom kožom,koncem,vunom,finim krznom,svilom,ogledalcima,čojom,filcom i kožnim ili metelnim dugmadima.

Šare su bile uglavnom cvetne u kombinaciji sa srcima,lozicama i kružićima.

Mnogi kožusi su radjeni po narudžbini ali su radjeni i za prodaju na vašarima a kasnije i u radnjama.

U Etnografskom muzeju u Beogradu se nalaze kožusi uglavnom sa kraja 19.veka koji su prava mala umetnička dela.

etnografski

Kožuh iz Srema(Etnografski muzej Beograd)

Pored gunjeva ćurčije su pravili i šubare  za šta su koristili posebne kalupe.

                   subare                                   

Krajem 19.veka i početkom 20.veka sa razvojem gradova počeli su da prave i bunde.Mušterije su donosile fotografije iz raznih časopisa a onda su majstori  pravili bunde ,mada sve redje od jagnjećeg krzna jer su mušterije često donosile i krzno.

Od sredine 20.veka sa razvojem industrijske proizvodnje ovaj zanat polako počinje da se gasi.

Malobrojne ćurčije koje još rade,uglavnom vrše prepravke i popravke starih odevnih predmeta a samo izuzetno,za mušterije koje imaju želju da kupe nešto stvarno kvalitetno  izradjuju nove proizvode.

MUTAVDŽIJA – zanat koga više nema

 

mutavdzija

 

Nekada davno u Srbiji je bilo malo gradova,malo prodavnica a tržnih centara i supermarketa uopšte nije bilo ali je zato bilo je puno sela u kojima su živele mnogobrojne porodice.

Porodice na selu su se zvale kuća ili familija i svaka kuća je imala starešinu koji je uglavnom bio najstariji i najodgovorniji i on je brinuo o napretku domaćinstva i odredjivao ko će od ukućana šta raditi.

U tim selima nije bilo nikakvih prodavnica.

Stanovnici sela su sami proizvodili hranu,odeću i pokućstvo.

Radili su vredno i složno i ništa nisu bacali.

Ovce su vodili na ispašu,muzli ih,šišali,klali.

Mleko se pilo ili se od njega pravio sir.

Vuna se prala i prela pa su od nje pleli ili tkali odeću.

Meso se jelo uglavnom za praznike a i koža se koristila.

U onim krševitim predelima gde nije bilo puno pašnjaka čuvale su se uglavnom koze koje su mnogo skromnije u izboru hrane a i od njih se koristilo i mleko i meso i koža (za izradu gornjih delova opanaka) ali i dlaka.

Vremenom su se i u selima pojavile zanatlije.

Razvijali su se zanati čiji su proizvodi bili potrebni ljudima na selu(kovač,opančar,korpar,abadžija,mutavdžija) Mnogi od ovih zanata više ne postoje jer za njihovim proizvodima ne postoji potreba.

Danas se život na selu mnogo razlikuje od nekadašnjeg života pa tako nema ni potražnje za proizvodima mutavdžije.

Verujem da i na selu danas samo stariji ljudi znaju ko je bio mutavdžija,šta je on proizvodio i od čega.

images (1)

 

Po predanju,ovaj zanat su kod nas doneli Turci koji su ga preuzeli iz persijske kulture.

Sirovina za ovaj zanat je bila jeftina ali je rad bio težak i naporan i ovim zanatom su se bavili muškarci.

Mutavdžije su na vertikalnim razbojima od kozje dlake tkali tkanine koje su se uglavnom koristile za izradu torbi u kojima se nosila hrana kada se išlo na njivu.

koze balkanske rase

 

Koze(balkanska rasa koje više skoro da nema) su se uglavnom šišale(strigale) u junu mesecu a mutavdžije su vunu koju su otkupili od seljaka razvrstavali po bojama,namakali,preli i tkali na razboju.

U našem narodu su se ,kao što rekoh,od ove tkanine izradjivale uglavnom torbe i svaki kraj je imao svoju kombinaciju boja po kojoj su se raspoznavali.

Pravili su se od ove tkanine i pokrivači za stoku,džakovi za pšenicu,bisage u koje je stavljano seme posle setve.

U torbama koziljavkama se nosio i slavski kolač u crkvu a u narodu postoji priča da je i glava Kneza Lazara odneta u ovakvoj torbi.

Ovaj zanat je praktično nestao posle Drugog svetskog rata kada je doneta administrativna zabrana koja se odnosila na gajenje koza.

Koze pominjem zbog kostreti.

Šta je kostret?

Kostret je gruba i oštra kozja dlaka od koje se dobija takodje gruba i oštra tkanina koja nije bila pogodna za izradu odeće ali su od ove tkanine u prošlosti šivene i košulje.

Košulja od kostreti i duhovnost

Poznato je da je Tomas Mor nosio takvu košulju veći deo svog života i tako ostajao budan i do 20 sati dnevno.

Ova košulja se nosila uz telo ,tako da je nadraživala kožu i stvarala veliku neprijatnost a svrha njenog nošenja je bila samokažnjavanje.

Nošenje košulje i donjeg veša od kostreti trebalo je da suzbije grešne želje tela i podstakne duhovno orjentisan život pa su ovu odeću nosili i monasi mnogih religija.

Danas više nema mutavdžija jer nema ni potrebe za njihovim proizvodima a nema ni toliko koza ni onih koji bi šišali te koze.

Već je zaboravljeno i šta znače pojedini izrazi vezani za ovaj zanat(ćerkez,amiš,sidžimka,tarak,zerbalica).

Ostale su samo stare slike i prezime Mutavdžić nasledjeno od nekog pretka koji se bavio ovim zanatom.

STAKLO KAO UKRAS

vaza

ručno oslikana vaza

Šta znate o staklu i da li uopšte razmišljate o staklu osim kada perete prozore?

Znate li kako staklo nastaje,kako se proizvodi i od kada se koristi?

Dobro,možda to većini i nije interesantno i neću vas opterećivati mnogobrojnim podacima,formulama,sastavom…

ručno oslikani čokanji

ručno oslikani čokanji – komplet sa 6 čokanja

Napisaću samo ono što će,pretpostavljam,većini biti interesantno.

U Egiptu se još oko 3.000.godine počelo sa proizvodnjom stakla  koje se uglavom upotrebljavalo za izradu ukrasa a u antičkoj Grčkoj i u starom Rimu se već počelo sa proizvodnjom posuda od stakla.

Izrada stakla je bila komplikovana pa je zato staklo bilo dostupno samo najbogatijima sve do doba cara Avgusta kada su postojale mnogobrojne radionice u kojima su se izradjivali predmeti dostupni svim slojevima društva(čaše raznih oblika,veličina i namena,tanjiri,flaše…)

Padom Rimske imperije ,Vizantija postaje centar proizvodnje stakla a u XXII veku to je Sirija sve do XXIV veka kada pada pod tursku vlast i kada vodeću ulogu u proizvodnji stakla preuzima Evropa.

Sa razvojem nauke razvile su se i tehnike slikanja emajlom,graviranje,brušenje i reljefne aplikacije.

flaša za vino i 2 čaše

ručno oslikana flaša za vino sa dve čaše

Vrhunac tehnike je bila izrada mozaičkog stakla za ukrašavanje prozora.

Vitraž se prvo upotrebljavao samo u crkvama,hramovima i manastirima za zastakljivanje otvora koji su bili suviše veliki da se zastakle jednim staklom  pa se moralo spajati više stakala u celinu pomoću olovnih profila.

tacna i flašica

ručno oslikana staklena tacna i ručno oslikana flašica

Danas se vitraž upotrebljava i u domaćinstvima za ukrašavanje prozora i vrata ali  pravi umetnički vitraž nije dostupan  svima.

slavski set

ručno oslikana flaša,čaša i činija za žito

Ali staklo danas dobija sve veću primenu u raznim oblastima,pa i u umetnosti tako da slikanje na staklu spada u umetničke zanate i podrazumeva oslikavanje različitih staklenih predmeta kojima boje daju toplinu.

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana flaša i tri čaše

Unošenjem jedne ručno oslikane vaze,činije,flaše ili čaša osvežava se prostor a staklo kao plemeniti materijal koji se uz svetlost odlično uklapa sa kamenom,vodom,zelenilom i cvećem,pored estetike,omogućava čoveku i vizuelan kontakt sa okolinom.

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana slavska flaša i dve čaš

Na fotografijama su radovi koji se mogu videti i kupiti u Galeriji „Stara Srbija“

ručno oslikana flaša i čaše

ručno oslikana flaša i čaše za rakiju