OBIČAJI KOD SRBA – SEOSKA SLAVA (LITIJA)

 

 

 

 

     SEOSKE SLAVElitija  

Kao i srpske porodice i srpska sela imaju svoje slave(crkvena slava,litija,zavetina)Najrasprostranjenija i najznačajnija je nekada bila zavetina

I seoska slava se praznuje u čast sveca zaštitnika sela a sama reč „zavetina“ navodi na pomisao da je praznik nastao u vezi sa nekim zavetom.Suočeni sa nekom katastrofom ili nesrećom koja je zadesila selo(epidemija ljudi ili stoke,grad,poplava) seljaci su se obraćali nekom svecu za pomoć zavetujući  mu se da će praznovati njegov dan ako usliši njihove molitve i to su činili svake godine.

Za seljake je to bio i značajan društveni dogadjaj.Svečari su toga dana kada je vladalo veselo i svečano raspoloženje,primali mnogobrojne goste a celo selo je  bilo domaćin.Na sboru ili vašaru je svirala muzika,igralo s u kolu a mladi su se upznavali i zaljubljivali.

Religijska sadržina zavetine se sastji u kolektivnoj molitvi koja se najčešće održava noć u oči praznika kada se seljaci okupljaju oko svetog seoskog drveta(zapisa) ili  kod crkve.Domaćin slave ili sveštenik zapali sveću,uzme kadionicu sa tamjanom i okadi sve učesnike obreda koji mole Boga da im podari blagostanje u narednoj godini(bogatu letinu,plodnost stoke,dobro zdravlje)

Potom je sledila LITIJA,nošenje krsta.

Formirala se povorka(uglavnom od muškaraca)po utvrdjenom redosledu,koji nije svuda isti.Krstonošama su podeljeni krstovi,ikone,crkveni barjaci i pošto bi tri puta obišli oko glavnog zapisa ili crkve,učesnici liturgije bi krenuli u obilazak seoskog atara.Idući kroz polja,pevali su i molili Boga da im podari dovoljno kiše za rast useva.

Ophod se završavao kod glavnog zapisa odakle je i krenuo i tu se onda priredjivala  kolektivna gozba.Lomio se slavski kolač i deo prelomljenog kolača se davao novoizabranom domaćinu slave a ostatak bi pojeli prisutni.

 

litija sveta gora