OBIČAJI I VEROVANJA KOD SRBA

SLAVE KOD SRBA    slavkolac96

Porodična slava

Već vekovima slava predstavlja jedno od obeležja srpskog naroda.Reč je o prazniku posvećenom hrišćanskom svecu koji je zaštitnik porodice.Zavisno od kraja slava se naziva i krsnim imenom,svecem,blagdanom itd. Najčešće slave su:Sv.Jovan Sv.Petka Sv.Nikola,Arandjelovdan,Djurdjevdan,Jovandan,Mitrovdan i Sv.Prtka.

Danas su se predstave o svecu  kao porodičnom zaštitniku uglavnom zaboravile ali su Srbi nekada ukazivali duboko poštovanje prema svom svecu i u njega su se često zaklinjali i od njega očekivali pomoć kad su u nevolji.

Pripadnici srpske porodice su bili duboko vezani za sveca koga su odabrali za zaštitnika i zato se porodična slava nije menjala već se vekovima prenosila sa oca na sina.Slava se tretirala kao nešto što je od porodice neodvojivo i samo u retkim slučajevima se slava menjala i uzimala druga slava i to kada svetac zaštitnik nije „uspevao“ da zaštiti porodicu od nesreće,kada su muška deca umirala jedno za drugim i kad bi ostalo samo jedno muško dete.U takvim slučajevima bi domaćica umesila nekoliko hlebova i svaki hleb bi namenila nekom svecu,Hlebove je stavljala pred muško dete i čiji bi hleb on uzeo,tog sveca su uzimali za zaštitnika i slavili ga.

Porodica uglavnom ima jednu slavu,mada ima i onih koji slave dva puta godišnje.Ta druga slava se najčešće naziva preslavom i praznuje se mnogo skromnije.Prerslave su najčešće nasledjivane sa imanjem ili sa kupovinom kuće a nekada su to bili sveci koji su im se javili u snu i naložili im da proslavljaju njihov dan.

Slava bila i religiozni i društveni praznik.Sada je društveni aspekt postao dominantan a nekad i jedini.

Slava je pre svega,postala dan kada porodica priredjuje svečanu gozbu na koju dolaze mnogobrojni prijatelji,susedi i rodbina.Crkveni uticaji prožimaju ovaj praznik od početka do kraja.Tako su glavni slavski rekviziti(sveća,kolač,žito,tamjan,ulje,vino) istovetni sa onima kojima se pravoslavna crkva služi u obredima svečanog bdenja  uoči veliki praznika ili na liturgiji.Ipak,porodična slava je pre svega,kućna svetkovina a crkvene rituale je narod menjao.Pojedini slavski rituali su ipak svuda obavezni a to su : lomljenje slavskog kolača i dizanje slave.

Nekada s lomljenje slavskog kolača obavljalo uveče,uoči praznika.Lomio ga je domaćin sa sveštenikom ili odabranim gostom(kolačarem)Čin lomljenja kolača je jako svečn i obogaćen mnogim detaljima.Kolač je pred goste unosio domaćinov sin,ćerka ili snaha.Ukrašavali su ga figuricama i kitili cvećem a nekad i pokrivali belim vezenim peškirom.Stavljali su ga na pogaču a pogaču na sito.Pošto bi kolač prerezali unakrst,domaćin ga je sa kolačarem obrtao sa leve na desnu stranu a zatim su ga lomili na 4 dela. Jednu četvrtinu je najčešće dobijao sveštenik,drugu domaćica a ostale dve bi pojeli gosti.

Posle lomljenja kolača sledio je ritual dizanja slave.Domaćin bi  pred ručak ustao da sa najstarijim gostom nazdravi u slavu Božju i slavu svog sveca zaštitnika.Za njima su se i drugi gosti dizali na noge(i oni su „dizali slavu“) a domaćin je držeći punu čašu,izgovarao reči zahvalnosti Bogu i svom svecu zaštitniku i molio ih da i dalje budu naklonjeni njemu i njegovom domu.Potom su svi prisutni ispijali vino.