ratluk BOSILJČIĆ

Ratluk Bosiljčić

Poslednje bombondžije:ratluk_gore_manje

Miris prošlosti

Bombondžinica „Bosiljčić“ nalazi se pored oronule kuće u čijem prozoru stoje flaše višnjevače. Prolazak kroz vrata radnje je korak u prošlost, pre svega zbog mirisa i oblika koje su mnogi od nas zaboravili, a koje većina mlađih i ne zna. U nizu tegli su legendarne svilene bombone, šećerleme, luše, licidarska srca, ali najviše je ratluka. Na polici iznad zastora kojim je prostorija podeljena na dva dela nalazi se prastari radio lampaš RR550, a iza zavese je dopirala pesma I don’t like mondays grupe Bumtaun rets. Braća Branislav i Živorad Bosiljčić su upravo na mermernom stolu sekli u sitne kocke ratluk, a zatim ga valjali u prah-šećeru i pakovali. Vrelina je u talasima izbijala iz dela u kome se kuvala smesa za slatkiše.

Posao je započeo njihov deda Branislav Bosiljčić, dedu je nasledio otac Vladimir, koji je radio kao mašinski tehničar u Renoovom auto-servisu do 1963. Kada je deda otišao u penziju, napustio je taj posao i posvetio se pravljenju bombona i ratluka. U radnji je zadržao predratne kalupe, modle, stare recepte, jedino je dodao motore da okreću mešalice i secradionica_bosiljcic_red_2623171kalice, što se ranije radilo ručno… http://www.ratluk-bosiljcic.co.rs

 

UČENJE ZANATA –ŠEGRTI I KALFE

Prvi stepen učenja zanata je nekada bio  šegrtska služba.Zanat su najčešće izučavala deca iz seoskih porodica i sinovi majstora koji su hteli da nastave zanat svojih očevaNakon odsluženog šegrtskog staža,majstor je šegrtu davao uverenje o vladanju,stručnoj spremi,i vremenu provedenom na radu. Da bi prešli u kalfeni red,šegrti su polagali KALFENSKI ISPIT.Šegrt je polagao ispit pred ispitnim odborom sastavljenim od starešina esnafa.Ispit se sastojao iz praktičnog i usmenog,teorijskog dela u kome je šegrt odgovarao na pitanja:kako se odredjeni zanat radi,kakav je alat potreban,kako se rukuje alatom,kako se obavlja proizvodnja.Za praktični deo ispita šegrt je morao da izradi takozvanu probu,odnosno da napravi odredjeni predmet i tako pokaže potrebno  znanje i veštinu. Kada položi kalfenski ispit,šegrt je proizveden u kalfu i tada je morao da plati esnafsku taksu. Prema esnafskoj uredbi kalfa je mogao da polaže majstorski ispit tek kada postane punoletan i posle najmanje dve godine obavljanja zanata. Za svoj rad kalfe su se isplaćivale najamninom i to najamninom od vremena i najmninom od komada. Kalfe su postajali majstori posle položenog MAJSTORSKOG ISPITA.Pre polaganja ispita kalfe su morale da pribave dozvolu policije a po odobrenju esnafske skupštine koja je imenovala ispitnu komisiju i nakon plaćanja esnafske takse ,kalfa je pristupao polaganju majstorskog ispita.Kada položi majstorski ispit ,proglašavan je za esnafskog majstora,upisivan u esnafski protokoli dobijao je majstorsko pismo sa esnafskim pečatom,potpisom starešine i overom nadležne policijske vlasti. Na taj način se sticalo pravo na samostalno obavljanje zanata.majstorsko pismo