ЗАНАТИ

                             

 

Рад занатлије је између магије и сакралних радњи, између проклетства и благослова. Уколико покушамо да свој рад погледамо кроз очи наших предака и да тако откријемо његову симболику можда ћемо га обављати са већом жељом и лакоћом, а можда ћемо постати и одговорнији

Према традиционалним схватањима  балканских и словенских народа занати нису напоросто владање одређеном вештином или једноставно неки посао. Израда једног или другог предмета представља прераду природних ресурса и њихово претварање у културу.

 

Занати имају посебан значај и симболику. Занатлија је особа која има способност да ствара, а у свом раду он понавља сакралне радње које је некада извео Стваралац света.

 Није случајно што у неким легендама управо Бог је онај који учи људе предењу и ткању, а у песмама је приказан као орач који оре златним плугом. У народним веровањима Бог је исто тако и грнчар који је створио прве људе од иловаче. На почетку је сваког човека стварао властитим рукама, посвећујући му своју љубав и пажњу, и зато су  први људи били савршени и лепи. Временом се уморио и тако их је почео стварати по калупу.

 

 Занатлијама се приписују необичне способности и тајна знања.

 

Предење и ткање такође имају божанску природу – верује се да си богиње мајке биле преље и тако су створиле свет. У хришћанској митологији се спомиње да је још прва жена, Ева, прела и ткала.

 Према народним веровањима неки мајстори су тајне свог заната учили од самог ђавола. Тако, рецимо, Свети Спиридон је дуго покушавао да калајише израђени од њега казан, а ђаво га је у то време лукаво гледао са стране. Када су ђавола слагали да је светац успео да калајише казан, он се није могао суздржати, а да не пита ко је свецу рекао да користи нишадор и тако је људима нехотице открио тајну калајисања.

 

 С друге стране, сваки занат има свог свеца заштитника. Тако, рецимо, праотац Ној и Свети Апостол Тома чувају грађевинаре и дрводеље.

 

Свети Спиридон је заштитник грнчара, корпара ,казанџија и ткача

 

 

СВЕТИ СПИРИДОН (25. децембар), по бројности свечара на десетом месту слава код Срба. Дан је посвећен Св. Спиридону Тримитуском, рођеном на Кипру. Отац и мајка су му били сељаци, једноставни и простодушни, па су му и самом једноставност и простодушност остале врлине до краја живота, иако се у међувремену узвисио до Епископа у месту Тримитусу. Учествовао је на Првом сабору у Никеји, и ту се истакао јасним и једноставним исповедањем вере, као и чудесним моћима којима поврати многе јеретике у Хришћанство. Умро је 346. године, а његове мошти се чувају на Крфу.

Начин прослављања

 

Св. Спиридон се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. Уколико падне у мрсни дан, спрема се мрсна трпеза, а уколико падне у посни дан (среда, петак), спрема се посна трпеза. То је непокретни празник.

 

Због благости, Св. Спиридона прослављају деца и мајке, а болесни верују да могу бити излечени ако тај дан проведу у неком манастиру. Св. Спиридона углавном славе варошани, где је он заштитник и слава занатских еснафа обућара и прерађивача коже. У Трсту постоји велелепни храм посвећен овом светитељу, и припада Српској Православној цркви.

Народне приче и чуда Св. Спиридона

 

По народном веровању, он је први направио земљани лонац, онда врећу и на крају кошуљу. Зато га славе грнчари, мутавџије, ткачи и ковачи.

 

 

.

span style=“font-family: Arial; mso-ansi-language: SR-CYR;“ lang=“SR-CYR“

/span

/p