UČENJE ZANATA-ŠEGRTI I KALFE

Prvi stepen učenja zanata je nekada bio  šegrtska služba.Zanat su najčešće izučavala deca iz seoskih porodica i sinovi majstora koji su hteli da nastave zanat svojih očevaNakon odsluženog šegrtskog staža,majstor je šegrtu davao uverenje o vladanju,stručnoj spremi,i vremenu provedenom na radu.

Da bi prešli u kalfeni red,šegrti su polagali KALFENSKI ISPIT.Šegrt je polagao ispit pred ispitnim odborom sastavljenim od starešina esnafa.Ispit se sastojao iz praktičnog i usmenog,teorijskog dela u kome je šegrt odgovarao na pitanja:kako se odredjeni zanat radi,kakav je alat potreban,kako se rukuje alatom,kako se obavlja proizvodnja.Za praktični deo ispita šegrt je morao da izradi takozvanu probu,odnosno da napravi odredjeni predmet i tako pokaže potrebno  znanje i veštinu.

Kada položi kalfenski ispit,šegrt je proizveden u kalfu i tada je morao da plati esnafsku taksu.

Prema esnafskoj uredbi kalfa je mogao da polaže majstorski ispit tek kada postane punoletan i posle najmanje dve godine obavljanja zanata.

Za svoj rad kalfe su se isplaćivale najamninom i to najamninom od vremena i najmninom od komada.

Kalfe su postajali majstori posle položenog MAJSTORSKOG ISPITA.Pre polaganja ispita kalfe su morale da pribave dozvolu policije a po odobrenju esnafske skupštine koja je imenovala ispitnu komisiju i nakon plaćanja esnafske takse ,kalfa je pristupao polaganju majstorskog ispita.Kada položi majstorski ispit ,proglašavan je za esnafskog majstora,upisivan u esnafski protokoli dobijao je majstorsko pismo sa esnafskim pečatom,potpisom starešine i overom nadležne policijske vlasti.

Na taj način se sticalo pravo na samostalno obavljanje zanata.majstorsko pismo